Memorandum Albanije i američke kompanije Argent LNG otvara mogućnost izgradnje terminala u Valoni kapaciteta do pet miliona tona LNG-a godišnje. Povezivanje sa TAP-om i planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom moglo bi da obezbedi novi pravac snabdevanja za zemlje regiona, uključujući BiH, i doprinese diversifikaciji gasne infrastrukture.
Energetska tranzicija u regionu jugoistočne i istočne evrope ušla je u fazu u kojoj je potrebno preći sa usvajanja planova na njihovo konkretno sprovođenje, uz snažnije oslanjanje na regionalnu saradnju, energetsku efikasnost i pravednu tranziciju. Za realizaciju planiranih mera potrebno je oko 151 milijarda evra, pa će mobilisanje privatnog kapitala biti ključno za finansiranje infrastrukture i tehnologija neophodnih za dekarbonizaciju.
Smanjenjem akciza na vreme smanjio bi se i rizik od povećanja ostalih cena, što bi bilo značajno za standard građana, jer u ovom trenutku nije potreban još jedan inflatorni šok, poručio je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
Tokom poslednjih nekoliko godina vrednost privatnih ulaganja u energetski sektor Albanije premašila je 2 milijarde evra. Ministarka energetike i infrastrukture Albanije, Belinda Baluku, smatra da vetropark u Tropoji nije samo energetska investicija, već simbol transformacije kroz koju Albanija prolazi – transformacije ka održivijoj i snažnijoj ekonomiji, otvorenijoj za inovacije.
Pokretanjem gasifikacije u Korči, Albanija kreće u veliki strateški projekat koji se sprovodi uz podršku Azerbejdžana i kompanije SOCAR. Projekat ima cilj da diversifikuje snabdevanje energijom, smanji zavisnost od tradicionalnih goriva i doprinese ostvarenju klimatskih i dekarbonizacijskih ciljeva. Očekuje se da će do 2027. godine građani Korče prvi koristiti gas za grejanje, dok će Albanija dobiti novu dimenziju energetske sigurnosti i razvoja.
Albanija, Italija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), postigli su sporazum o instaliranju podvodne elektroenergetske veze između Valone sa albanske i Pulje, sa italijanske strane – u roku od tri godine. Sporazumom se utvrđuju ključne oblasti saradnje, uključujući stvaranje projekata obnovljivih izvora energije (milioni kilovat-sati) u Albaniji, sa fokusom na solarnu energiju i energiju vetra. Prema planu, za ovu namenu biće izdvojeno 1,4 milijarde dolara.
Tri države su potpisale ugovor za izgradnju podmorske interkonekcije za uvoz obnovljive energije preko Jadranskog mora. Ovaj ugovor, vredan najmanje milijardu evra, ojačaće postojeće elektroenergetske interkonekcije Albanije, Italije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, povezujući ih u perspektivnu saradnju.
U cilju da postane neto izvoznik struje, Albanija planira da izgradi skladišta energije, vredno 120 miliona evra. Ova odluka je zasnovana na tome što zemlja ima prekomernu proizvodnju energije tokom zimske sezone, a energiju izvozi po niskoj ceni, jer nema skladišnih kapaciteta, ili se u – najgorem slučaju, otvaraju prelivne kapije hidroelektrana koje se u tom periodu napune vodom. Takođe, u planu je i realizacija 25 energetskih projekata, vrednosti od 3,1 milijarde evra.
Obim energije koju su proizvele albanske privatne, koncesione hidroelektrane i proizvođači solarne energije u prvom kvartalu ove godine premašio je proizvodnju državnih hidroelektrana. Ovi proizvođači su realizovali 1.246 GWh, što u odnosu na 1.156 GWh, proizvedenih u istom periodu prethodne godine, predstavlja povećanje za 7,8%. Državne hidroelektrane zabeležile su u prvom tromesečju pad proizvodnje od 28,1%.
Otkriće velikih zaliha vodonika duboko u albanskom rudniku Bulćiza navelo je istraživače na dalje traganje za ovim gasom zarobljenim u zemlji. Danas se u nekim sredinama vodonik koristi kao manji izvor energije ili električne energije — ali mora biti proizveden. A, ove metode su- ili preskupe, sklone oslobađanju gasova staklene bašte, ili oboje. Zato su skladovi sa milionima tona zatvorenog vodoničnog gasa ono za čim tragaju istraživači fokusirani na energiju.
Od početka ove godine u Albaniji se na slobodnom tržištu pojavilo 2.150 preduzeća priključenih na mrežni napon od 20 kilovolti, što znači da struju moraju da kupuju samo od licenciranih snabdevača, po tržišnoj ceni. Ove firme učestvuju u proceduri izbora alternative koja im odgovara i nudi najbolju cenu, pri čemu se, pored privatnih dobavljača, nalazi i ponuda javnog preduzeća Snabdevač na slobodnom tržištu FTL.
Ulaganja u obnovljive izvore energije, posebno solarnu energiju, u Albaniji su postala atraktivna, pogotovo tokom 2022. godine, kada je energetska kriza dostigla vrhunac. Taj trend je nastavljen, pa je i početak ove godine obeležen velikim brojem prijava zainteresovanih za izgradnju solarnih postrojenja, u cilju prodaje električne energije na slobodnom tržištu.
