Skupo gorivo, državne subvencije i sve dostupniji modeli podstiču kupce širom Evrope da prelaze na električna vozila. Njihov udeo u prodaji novih automobila značajno je porastao, posebno u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Istovremeno,sve je izraženije interesovanje za polovna električna vozila.
Kumulativni podaci za februar 2026. takođe su pokazali rast registracija hibridnih električnih automobila u EU na 643.898 jedinica, uz potporu rasta u Italiji (+29,5%) i Španiji (+13,4%), dok je Nemačka ostala relativno stabilna (+1,1%). Od četiri najveća tržišta, Francuska je zabeležila pad od 3,9% u poređenju sa prva dva meseca 2025. Generalno, hibridni modeli činili su 38,7% ukupnog tržišta EU.
Evropski san o potpunoj elektrifikaciji saobraćaja se lomi pred realnošću – nedostatak infrastrukture, visoke cene i otpor vozača vraćaju plug-in hibride u centar pažnje. Dok političari crtaju planove, vozači prave odluke. Hibridi postaju realan most ka održivoj mobilnosti.
EPP planira da ospori zabranu prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, predlažući izuzetke za sintetička goriva, biogoriva i hibride. Dok pristalice zabrane tvrde da je ona ključna za ekološke ciljeve i tranziciju automobilske industrije, protivnici upozoravaju da bi mogla oslabiti evropske proizvođače suočene sa kineskom konkurencijom i slabom potražnjom za električnim vozilima.
Evropska komisija planira ukidanje poreskih olakšica za automobile na benzin i dizel kako bi podstakla potražnju za električnim vozilima u korporativnim voznim parkovima. Akcioni plan uključuje zakonodavne mere, preporuke za lokalne vlasti i moguću zaštitu evropskih proizvođača od kineske konkurencije. Ključni izazovi su infrastruktura za punjenje, cene sirovina i svest potrošača.
Proizvođači automobila dobiće dodatne tri godine da ispune nove standarde emisija CO2, dok cilj zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. ostaje nepromenjen. Ova mera je odgovor na pad prodaje električnih vozila i ekonomske izazove u autoindustriji, uz nastojanje da se održi ravnoteža između ekoloških ciljeva i privrednog razvoja. Zemlje članice imaju različite stavove – dok neke podržavaju fleksibilnost, druge insistiraju na strožim merama za zaštitu životne sredine.
U Srbiju je 2024. uvezeno oko 130.000 polovnih automobila, od čega 58.000 sa euro 3 i euro 4 motorima, koji su u Evropi klasifikovani kao opasni otpad. Tržište novih vozila beleži blagi rast, ali prodaja je i dalje manja od uvoza ekološki problematičnih polovnjaka. Ovi automobili znatno zagađuju vazduh i povećavaju rizik od kancerogenih oboljenja. Asocijacija uvoznika automobila upozorava da ovakav trend obesmišljava subvencije za električna vozila i doprinosi ekološkoj katastrofi u Srbiji.
Poznati nemački brend MAHLE je najavio serijsku proizvodnju motora na vodonik, što bi moglo promeniti budućnost automobilske industrije i doprineti klimatski neutralnom transportu. Saradnja sa kompanijom DEUTZ donosi planove za masovnu upotrebu vodoničnih motora u različitim sektorima, uključujući poljoprivredu i građevinu. Ovaj potez mogao bi izazvati velike promene, uključujući interesovanje drugih globalnih brendova poput Tesle za prelazak na vodonik kao održivu alternativu električnoj energiji.
Tržište automobila u EU, regionu i Srbiji (2019–2024) suočava se sa velikim izazovima usled tranzicije prema održivoj mobilnosti i nultoj emisiji CO2. EU automobilska industrija investira značajna sredstva u istraživanje i razvoj novih tehnologija, dok se tržište kreće ka električnim i hibridnim vozilima. Srbija beleži porast u prodaji električnih i hibridnih automobila, ali je uvoz starih, ekološki nepovoljnih vozila i dalje problem.
Toyota i BMW udruženi do tehnologije koja menja sve, objavljuju detalje planova iz istorijskog sporazuma. Do 2040. automobili na vodonik će preuzeti tržište od električnih i standardnih modela.
U večitoj trci za najvećeg proizvođača automobila sveta Tojota već ubedljivo beži Folksvagenu. Zašto? Hiro Takahaši zna odgovor.
Električni automobili su izgubili tržišni udeo u celoj Evropskoj uniji. Prema mišljenju stručnjaka, razlog za to je politika proizvođača, ali i država.
