Izgradnja brane Svračkovo odvija se prema planiranoj dinamici uz stalni nadzor investitora i nadležnih institucija. Deo specijalizovanih radova poveren je podizvođačima, dok glavni izvođač zadržava odgovornost. Srbijavode prate ispunjenje ugovornih obaveza i pripremaju novu javnu nabavku po isteku važećeg ugovora krajem godine.
Brana Wasserfallboden u austrijskim Alpima će se dozidati 9 m kako bi se izgradila reverzibilna hidroelektrana Limberg III. Projekat dodaje 480 MW fleksibilne energije, povećava zapreminu akumulacije na 93,9 miliona m³ i doprinosi stabilizaciji evropske elektroenergetske mreže. Doka obezbeđuje oplatna rešenja i skele za preciznu i sigurnu izgradnju u ekstremnim planinskim uslovima.
Brana GERD, čija je izgradnja počela 2011. godine, sada proizvodi maksimalnih 5.150 MW struje, čime postaje među 20 najvećih hidroelektrana na svetu i ključan oslonac za razvoj Etiopije. Projekat se predstavlja kao način da se skoro polovina stanovništva, koje ranije nije imalo struju, priključi na mrežu, ali i da se višak energije izvozi u region. Egipat i Sudan, međutim, izražavaju zabrinutost da bi punjenje i rad brane mogli da smanje dotok vode i naruše njihovu bezbednost, dok Etiopija tvrdi da projekat nije pretnja već izvor regionalnog prosperiteta.
Agencija za prostorno planiranje pokrenula je rani javni uvid za izradu Prostornog plana akumulacije Svračkovo na Rzavu. Plan predviđa branu visine 68 m, akumulaciju od 26,2 miliona m³ i zone sanitarne zaštite radi trajnog vodosnabdevanja Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca.
Kina planira da razvije super-branu snage 60 gigavata koja može da proizvede tri puta više struje od najveće brane na svetu trenutno. Međutim, ovaj plan za izgradnju brane na reci Jarlung Cangpo, najdužoj velikoj reci na svetu, i najstrmijem spustu na planeti, izazvao je zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem na biodiverzitet, geopolitiku i rizike od zemljotresa i klizišta.
Brane su objekti koji po svojoj prirodi nose određeni rizik, potencijalnu opasnost po okolno područje, koji ne može nikada biti potpuno uklonjen, pa je pitanje sigurnosti brane, kao i pripadajućih objekata od najveće važnosti, naročito kod velikih brana kao što je brana sistema HE Đerdap 1. U tenderskoj dokumentaciji se navodi da je potrebno da se u toku 2024. godine unaprede funkcionalnosti Sistema za upravljanje bezbednošću (SUB) brane HE Đerdap 1.
Elektroprivreda Srbije AD raspisala je tender vredan 9,4 miliona evra. Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji, razvoj eksploatacije uglja u kolubarskom ugljonosnom basenu zahteva proširenje eksploatacionih kapaciteta i otvaranje novih površinskih kopova.
Posle 70 godina zamenjena mašinska oprema na brani Borskog jezera. Zameni glavnog ventila prethodila je ronilačka misija, u kojoj je najpre trebalo locirati ulivnu građevinu 25 metara ispod površine vode, a potom je blindirati čeličnom tablom da bi radovi mogli da se izvedu. Dva ronioca radila su naizmenično, pošto jedan zaron ne traje duže od 45 minuta, a čelična tabla teška tonu je specijalnim splavom dovezena do mesta iznad ulivne građevine.
Za izgradnju RHE Bistrica planirano potapanje oko 324 ha zemljišta u priobalju Uvca. EPS traži firmu za procenu uticaja na životnu sredinu.
Za uklanjanje 668 različitih brana na američkim rekama za 55 godina plaćeno je 1,52 milijarde dolara. Rezultati pomenutog istraživanja dolaze u vreme sve veće svesti o uticajima koje brane mogu imati na ekosisteme. To je i razlog zašto se mnoge brane uklanjaju širom sveta, posebno one koje su stare, nesigurne ili više ne služe svojoj prvobitnoj nameni ili zahtevaju skupe popravke i održavanje.
Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. One se grade na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode u smislu količine i visinske razlike. Jedan kWh energije proizveden u hidroelektrani je značajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na životnu okolinu. Međutim hidoelektrane imaju i negativnu stranu.
Kao vid protesta protiv izgradnje hidroelektrane na Komarnica čuvari prirode su najavili skup onih koji na reku gledaju kao na neprocenjivo prirodno i javno dobro. Izgradnjom brane Crna Gora bi izgubila mnogo više nego što bi dobila i zato je potrebno okretanje alternativnim izvorima električne energije, poručuju građanski i eko-aktivisti.
