EBRD i Rajfajzen banka obezbediće ukupno 60 miliona evra za izgradnju baterijskog sistema snage 246 MW i kapaciteta 512,5 MWh u Bugarskoj. Projekat će povećati kapacitet skladištenja električne energije u okviru postojećeg solarnog kompleksa Tenevo i doprineti stabilnosti elektroenergetske mreže i integraciji obnovljivih izvora energije.
Zbog kritično niskog vodostaja Dunava, koji je tokom leta prvi put u istoriji doveo do smanjenja snage reaktora NEK Kozloduj, Bugarska razmatra pet tehničkih rešenja čija bi realizacija mogla da traje oko godinu dana. Ministarka energetike Iva Petrova istakla je značaj raznovrsnog energetskog miksa za stabilnost sistema i potvrdila da zemlja nastavlja pripreme za izgradnju novih nuklearnih kapaciteta.
Licenca će bugarskoj kompaniji omogućiti da narednih 10 godina posluje na srpskom tržištu prirodnog gasa i učestvuje u veleprodaji. Time Bulgargaz dodatno širi regionalno prisustvo, uz postojeće aktivnosti i pristup gasovodnim sistemima u više zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope.
Produženjem roka do 19. septembra potencijalnim kupcima Lukoilove imovine omogućeno je dodatno vreme za završetak transakcija, ali svaki posao i dalje mora pojedinačno da odobri OFAC. Odluka je posebno važna za Bugarsku, gde ruska kompanija poseduje rafineriju Neftochim Burgas i mrežu od oko 500 benzinskih stanica, dok je britanska licenca za četiri Lukoilove kompanije produžena do 29. oktobra 2026. godine.
Tokom poslednje dve godine Bugarska je postala zemlja broj jedan u svetu po udelu kapaciteta za skladištenje energije u baterijama u odnosu na veličinu svog elektroenergetskog sistema.
„Postoji samo jedan način da se izbegne kritika – ne radi ništa, ne govori ništa i ne budi ništa”, citira Dimitar Šterev iz Bugarske gasna asocijacija – Skladištenje i transport gasa Aristotela u svojoj analizi “Vertikalni gasni koridor –pruža li nove mogućnosti za jugoistočnu i centralnu Evropu ili ne i po kojoj ceni?”. Autor zaključuje da ukoliko Bugarska obnovi isporuke jeftinog gasa iz Ruske Federacije, izgradnja Vertikalnog gasnog koridora, kao i sprovođenje drugih sličnih projekata za uvoz, potrošnju i/ili tranzit tečnog prirodnog gasa (kao što je potpisani Sporazum sa državnom turskom naftnom i gasnom kompanijom BOTAŠ) postaju besmisleni i nepotrebni.
Navodni zahtevi ruske kompanije proističu iz intervencije bugarske države u poslovanje nakon imenovanja posebnog upravnika. Početkom godine Lukoil je zapretio pokretanjem arbitražnog postupka protiv Bugarske pred Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID), optužujući Sofiju za nezakonito oduzimanje njegove imovine.
Bugarska trenutno nema važeću nacionalnu energetsku strategiju i nedovoljno je aktivna na nivou EU u procesu oblikovanja evropske energetske politike, kaže Slavčo Nejkov, bugarski energetski stručnjak sa više od 30 godine iskustva u energetskom sektoru u zemlji i EU. U intervjuu za Energiju Balkana, iznoseći svoje lično mišljenje Nejkov daj uvid u uspehe i probleme sa kojima se ova zemlja susretala u proteklom periodu i govori o tome kakva su očekivanja od nove vlade Rumena Radeva u gasnim projektima, stanju na tržištu naftnih derivata, (ne)pravednoj tranziciji u rudarskim regionima, nuklearnim planova…
Odlukom od 25. marta 2026. NE Kozloduj dobija dozvolu za uvoz ruskih delova i tehničku pomoć do isteka ugovora, radi očuvanja bezbednosti. Kao jedina nuklearna elektrana u Bugarskoj, proizvodi više od trećine ukupne električne energije.
Bugarska od marta 2026. uvodi novi model putarine za teretna vozila, gde se iznos plaćanja određuje i prema emisiji CO₂ vozila. Registracija u sistem počela je 15. decembra 2025., a do sada je evidentirano oko 180.000 vozila. Cilj je smanjenje zagađenja, poboljšanje kvaliteta vazduha i podsticanje ekološki prihvatljivijih kamiona.
ContourGlobal je kod Stare Zagore pustio u rad baterijski sistem kapaciteta 500 MWh, koji povećava skladišne kapacitete Bugarske za oko 25%. Ova kompanija planira novi sistem za skladištenje energije snage 202 MW na istoj lokaciji. Novi projekti će do sredine godine povećati kapacitet skladištenja energije u Bugarskoj na 15.000 MWh.
Američke sankcije protiv Lukoila i Rosnjefta mogle bi imati značajan posredan efekat na bugarsku privredu, posebno na banke i energetske kompanije koje sarađuju sa njima. Stručnjaci upozoravaju da kontrola Rusije nad većim delom bugarskog naftnog tržišta predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost i zahteva pažljiv nadzor. Bugarska je, za razliku od Nemačke i Mađarske, zakasnila sa traženjem izuzeća od sankcija, što bi moglo dodatno otežati situaciju u energetskom sektoru.
