Venecuelanska delegacija učestvuje na energetskim sastancima G20 u Hjustonu, dok Vašington nastoji da poveća ulogu nafte sa zapadne hemisfere usled poremećaja na Bliskom istoku. Trampova administracija produbljuje saradnju sa Karakasom, ali analitičari upozoravaju da bi za značajniji rast venecuelanske proizvodnje bile potrebne godine.
Poremećaji u snabdevanju energentima na Bliskom istoku ponovo su uzdrmali tržište, podigavši cenu Brent nafte iznad 108 dolara po barelu. Zatvaranje saudijskog naftovoda, napadi Huta i neizvesnost oko Ormuskom moreuza pojačavaju strah od novih nestašica. Istovremeno, poskupljenje nafte i gasa dodatno povećava inflatorne pritiske širom sveta.
Rat sa Iranom izazvao je snažano poskupljenje nafte i goriva, a Donald Tramp procenjuje da bi sukob mogao potrajati do posle novembarskih izbora za Kongres. Istovremeno, poremećaji u snabdevanju kroz Ormuski moreuz, napadi na tankere i energetska postrojenja dodatno podižu troškove goriva, transporta i avio-saobraćaja.
Iako su cene nafte trenutno relativno umerene, tržište ostaje izloženo dugotrajnom pritisku zbog poremećaja u snabdevanju, niskih zaliha i geopolitičkih rizika. Iskustva iz 1979. i 2003. godine pokazuju da se cene mogu nastaviti snažno povećavati i nakon što se proizvodnja oporavi. Povratak kineske potražnje i prestanak korišćenja strateških zaliha mogli bi dodatno podstaći njihov rast.
Tržište nafte zabeležilo je pad veći od pet odsto nakon obustave međusobnih napada Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je podstaklo nadu u diplomatsko rešenje. Ipak, poremećaji u pomorskom saobraćaju kroz ključne rute i dalje predstavljaju rizik za buduće kretanje cena energenata.
Smanjenje akciza i obračun PDV-a donose pojeftinjenje goriva od oko devet dinara po litru, ali Srbija i dalje ima jednu od najviših cena u regionu. Stručnjaci upozoravaju da na tržište utiču kriza na Bliskom istoku, kretanje cena nafte i neizvesnost u vezi sa poslovanjem NIS-a.
Globalno poskupljenje nafte nakon sukoba na Bliskom istoku nije se jednako odrazio na vozače u različitim zemljama. Dok su SAD osetile gotovo pun efekat poskupljenja, Japan i pojedine evropske države ublažile su udar državnim merama, subvencijama i poreskim olakšicama.
Novi američki napadi na Iran povećali su neizvesnost na energetskom tržištu, zbog čega je nafta pojeftinila. Investitori prate razvoj sukoba, moguće poremećaje plovidbe kroz Ormuski moreuz i tok pregovora, koji će odrediti dalja kretanja u globalnom snabdevanju naftom.
Nafta pojeftinjuje i vraća se na cene pre američko-iranskog sukoba zahvaljujući obnovljenom prometu kroz Ormuski moreuz i napretku u pregovorima SAD i Irana. Tržište očekuje dovoljnu ponudu, što bi moglo ublažiti inflatorne pritiske i troškove energije. Ipak, neuspeh pregovora i dalje predstavlja rizik za nova poskupljenja.
Nafta je pojeftinila zbog očekivanog rasta globalne ponude nakon privremenog mirovnog sporazuma između SAD i Irana i obnove prolaska tankera kroz Ormuski moreuz. Analitičari očekuju plasman dodatnih količina nafte na tržište, ali geopolitičke tenzije u regionu i dalje izazivaju oprez među trgovcima.
Sporazum SAD i Irana najavio je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog za globalnu trgovinu naftom. Barel je zbog krize ranije poskupeo na 120 dolara, ali je rast ponude i korišćenje strateških rezervi ublažio poskupljenje. Potpuna normalizacija protoka i infrastrukture očekuje se tek za nekoliko meseci.
Administracija Donalda Trampa pozajmljuje energetskim kompanijama 53,3 miliona barela sirove nafte iz Strateških rezervi nafte radi stabilizacije tržišta nakon poskupljenja izazvanog ratom sa Iranom. Međunarodna agencija za energetiku i Fatih Birol podržavaju globalne mere za ublažavanje krize i pad cena goriva.
