Zovu ga i „gorivo slobode”. Stručnjaci se slažu da se upotreba zelenog vodonika mora primeniti ako zemlje žele da ispune bilo koje klimatsko obećanje koje su dale pristupajući Pariskom sporazumu. Do 2050. to se jednostavno ne može uraditi ni sa obnovljivim izvorima energije, ni sa nuklearnom energijom, ni samo sa energetskom efikasnošću.
Države sve više, u okviru ambicioznih strategija, koriste potencijal zelenog vodonika za dekarbonizaciju sektora u kojima je to teško sprovesti. U decembru se Kanada pridružila podužoj listi zemalja, koja uključuje Francusku, Japan, Australiju, Norvešku, Nemačku, Portugal, Španiju, Čile i Finsku, kao i Evropsku uniju, sa planovima da podstakne proizvodnju vodonika.
Kompanije BP i Orsted planiraju proizvodnju zelenog vodinika u Rafineriji Lingen u Nemačkoj, koristeći elektrolizer industrijskih razmera, koji če pokretati snaga priobalnog vetra u Severnom moru.
