Prosečna cena gasa za domaćinstva u EU spustila se na 0,11 €/kWh, što je najniži nivo od prvog polugodišta 2022. godine, a potrošnja se vraća uobičajenim sezonskim oscilacijama iz vremena pre krize. Razlike među državama ostaju velike, od Švedske sa 0,22 € do Mađarske sa 0,03 € po kWh, pri čemu su cene za godinu dana pale u 12 zemalja, a porasle u 7.
Vlada Srbije odlučila je da deo zaliha evrodizela od oko 5.000 tona iz državnih rezervi pusti na tržište, kako građani ne bi osetili posledice ove globalne energetske krize. Uprkos ovoj intervenciji iz obaveznih rezervi, u državnim skladištima reserve su na visokom nivou, jer je država na vreme planirala i punila svoja skladišta. Rezerve naftnih derivata udvostručene su od 2022. Godine, kaže ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Iako Evropa ulazi u zimu sa zalihama gasa ispod proseka i rizikom od poskupljenja, iskustvo iz 2022. pokazuje da to ne mora dovesti do recesije ili ozbiljnih poremećaja. Veći LNG kapaciteti, unapređena infrastruktura i niže cene nego pre tri godine ukazuju da su najcrnji scenariji za sada malo verovatni.
Juče je cene električne energije na berzi bile veće od 500 evra po MWh, što nije viđeno od energetske krize 2022. godine. Sve što se ne proizvede moraće da se plati, zbog čega je neophodno da se maksimalno planira i prati situacija uz nužnu posvećenost svih zaposlenih u energetskom sektoru, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović posle razgovora sa direktorima EPS-a o proizvodnji uglja i električne energije.
Iako postepeno gasi NE Pakš – koja trenutno radi sa samo oko 11% svog normalnog kapaciteta – Mađarska izbegava obavezna ograničenja potrošnje električne energije zahvaljujući dobrovoljnoj štednji, koja smanjuje pritisak na mrežu. Mađarska suočava sa „neviđenom energetskom krizom“, zbog kombinacije ekstremne suše, rekordnih temperatura i godina nedovoljnog ulaganja u energetsku infrastrukturu, kaže premijer Peter Mađar.
Uticaji sukoba na Bliskom istoku će preoblikovati planove za ulaganje u energetiku, jer poremećaji stavljaju fokus na bezbednost, navedeno je u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. Očekuje se da će današnji šok u ponudi ostaviti trajan trag na buduće investicione prioritete, posebno u Aziji i na Bliskom istoku, gde su se uticaji poremećaja u brodskim tokovima kroz Ormuski moreuz najoštrije osetili.
Geopolitički sukobi, energetska nestabilnost i visoka vrednovanja na tržištima povećavaju rizike za finansijsku stabilnost evrozone, upozorava ECB. Iako su banke stabilne, moguće usporavanje privrede i poremećaji na tržištu mogli bi pogoršati kvalitet aktive i povećati troškove zaduživanja članica EU.
Produžetak licence NIS-u od OFAK-a očekujem do kraja dana. MOL sutra ili prekosutra u Beogradu da završimo sve potrebne razgovore i pregovore oko dokumenata koji su neophodni da bi se transakcija kupovine ruskih akcija u NIS-u završila do 22. maja. Srbija bila spremna na energetski šok i zaštitila građane od povećanja cene nafte, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Vašingtonu.
Rizici za snabdevanje gasom u EU i Sloveniji zbog sukoba na Bliskom istoku za sada su ocenjeni kao umereni i uglavnom se odnose na moguće povećanje cena, dok je fizičko snabdevanje trenutno stabilno. Evropsko tržište gasa i dalje je dobro diversifikovano, a cene su znatno niže nego tokom energetske krize 2022. godine. Ipak, dugotrajniji poremećaji u snabdevanju LNG-om mogli bi indirektno da utiču na rast cena gasa i električne energije u Evropi.
Nagli rast cena mlaznog goriva ozbiljno pogađa avio-kompanije širom sveta, povećavajući troškove letova i smanjujući profitabilnost sektora. Zbog toga su najveće svetske kompanije već izgubile desetine milijardi dolara tržišne vrednosti, dok istovremeno rastu i cene avionskih karata. Ako se visoke cene goriva zadrže, očekuje se dalji pritisak na avio-industriju i putnike.
Fatih Birol upozorava da je aktuelna kriza kombinacija dve naftne i jedne gasne krize, uz velike gubitke snabdevanja zbog sukoba i zatvaranja Hormuškog moreuza. Oštećena su brojna postrojenja i rastu globalne ekonomske posledice, IEA razmatra nove hitne mere.
Izrael i Egipat potpisali su rekordni ugovor vredan 35 milijardi dolara o isporuci 130 milijardi kubnih metara gasa iz polja Leviathan do 2040. godine, čime bi se ublažila energetska kriza u Egiptu.
Gas će se isporučivati gasovodima u dve faze, počev od 2026. godine, što je jeftinija opcija od uvoza tečnog prirodnog gasa. Očekuje se da će sporazum smanjiti egipatsku zavisnost od LNG-a, dok zemlja nastavlja napore da poveća sopstvenu proizvodnju gasa.
