Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) pokrenula je inicijativu za izbor strateškog partnera za realizaciju projekta baterijskih sistema za skladištenje električne energije (BESS), koji bi, osim izgradnje velikog baterijskog postrojenja, trebalo da obuhvati i uspostavljanje pogona za sklapanje ovih sistema u Crnoj Gori.
Podaci za 2025. godinu pokazuju da je domaća proizvodnja električne energije u Crnoj Gori pokrila oko 70 odsto ukupnih potreba, dok je neto uvoz iznosio 1.031,9 GWh. Istovremeno, gubici u prenosu i distribuciji dostigli su 463,8 GWh, što je oko 3,6 puta više od ukupne potrošnje industrije.
Projekat bi, pored potreba kompanija koje upravljaju ključnom energetskom infrastrukturom, mogao da obuhvati i pružanje usluga drugim korisnicima, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta i tržišnih potreba. Konačna vrednost investicije, kapacitet i rokovi izgradnje biće definisani nakon završetka studije izvodljivosti i izrade idejno-tehničkog rešenja.
Tokom juna, jula i avgusta, termoenergetski kompleks u Pljevljima proizveo je oko 442.000 MWh električne energije, odnosno približno 65 odsto ukupne proizvodnje EPCG. Vrednost proizvedene energije premašila je 51 milion evra, čime su TE Pljevlja i Rudnik uglja dali značajan doprinos energetskoj sigurnosti Crne Gore i smanjenju potrebe za uvozom.
Ovo je važan razvojni projekat za EPCG, ali i za energetsku budućnost Crne Gore. Svaki novi kapacitet koji gradimo, koristeći domaće obnovljive izvore, znači veću energetsku sigurnost i manju zavisnost od tržišnih kretanja“, kazao je Zdravko Dragaš, generalni direktor EPCG po obilasku gradilišta buduće VE Gvozd 2, koji će doneti dodatnih 21 MW instalisane snage i očekivanu godišnju proizvodnju od oko 63 GWh zelene energije.
Jubilej 116 godina od prve električne centrale na Cetinju EPCG obeležava intenzivnim ulaganjem u obnovljive izvore, modernizaciju hidro i termo kapaciteta, skladištenje energije i smanjenje uvozne zavisnosti. Kompanija energetsku tranziciju vidi kao razvojnu priliku i korak ka većoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti Crne Gore.
Termoelektrana Pljevlja ostala je bez spoljnog napajanja zbog kvara u razvodnom postrojenju CGES, pa je od nedelje van pogona. EPCG navodi da su sigurnosni sistemi radili bez problema, čime su izbegnute veće posledice. O nastavku rada odlučiće se nakon tehničkih analiza i hlađenja bloka.
Potpisani sporazumi obuhvataju razvoj solarnih elektrana Štedim i Krupac ukupne snage 190 MW, kao i ispitivanje mogućnosti izgradnje reverzibilnih hidroelektrana kapaciteta većeg od 400 MW radi povećanja stabilnosti elektroenergetskog sistema. Projekti predstavljaju prvi korak u okviru partnerstva Masdara i EPCG, čiji je cilj razvoj do 2 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i jačanje energetske bezbednosti Crne Gore, uz mogućnost budućeg izvoza električne energije.
Akcionari su usvojili i Konsolidovane finansijske iskaze za 2025. godinu, u kojima se konstatuje da ostvareni neto rezultat EPCG Grupe iznosi -100.245.464 €, a da je takav rezultat prvenstveno uslovljen osmomesečnim zastojem u radu TE Pljevlja, zbog završetka radova na ekološkoj rekonstrukciji, kao i nepovoljnom hidrološkom situacijom. Za predsednika Odbora direktora izabran je Milutin Đukanović. Za generalnog direktora EPCG izabran je dosadašnji izvršni direktor Zdravko Dragaš.
„Energetska tranzicija jedan je od najvećih razvojnih procesa današnjice. Za Crnu Goru ona nije samo izazov, već pre svega prilika za razvoj. Zato smo pokrenuli snažan investicioni ciklus koji će odrediti ne samo budućnost EPCG, već i dugoročnu energetsku i ekonomsku stabilnost države“, poručio je Zdravko Dragaš, izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore sa konferencije „Crna Gora na putu zelene energetske tranzicije“.
Crna Gora je već izgradila model koji Evropa sada institucionalno potvrđuje: krov kao proizvodni kapacitet, potrošač kao prozjumer i energija proizvedena na mestu potrošnje. Jednom rečju je počela ono što Evropa sada uvodi kao obavezu. Elektroprivreda Crne Gore je, kroz projekte Solari 3000+/500+ i Solari 5000 prva u regionu razvila široko primenjeni model „proizvodi gde trošiš“ i pokazala da solarna energija na krovovima nije eksperiment, već nova energetska infrastruktura države. EPCG-Solar-Gradnja treba da se posmatra kao tehnička infrastruktura za energetsku tranziciju, a ne samo kao izvođačka firma.
Elektroprivreda Crne Gore je pustila u probni rad Vetroelektranu Gvozd, projekat snage 55 MW koji će godišnje proizvoditi oko 150 GWh čiste energije. Zvaničnici su istakli značaj projekta za energetsku tranziciju, energetsku nezavisnost i smanjenje emisije CO₂ u Crnoj Gori.
