Novi izveštaj UNEP-a upozorava da će globalno zagrevanje verovatno preći 1,5 °C već do kraja decenije. Aktuelne politike vode ka znatno višem zagrevanju, dok će posledice, poput topljenja ledenih pokrivača, rasta nivoa mora i gubitka ekosistema, trajati vekovima. Zato su neophodni istovremeno brzo smanjenje emisija, prilagođavanje i dugoročne neto-negativne emisije.
Najnoviji izveštaj UN-a upozorava da će planeta, čak i uz najambicioznije klimatske mere, verovatno premašiti prag od 1,5°C. Posledice uključuju jače ekstremne vremenske prilike, gubitak glečera i ekosistema, rast nivoa mora, pad proizvodnje hrane i velike štete po zdravlje, infrastrukturu i privredu. Hitno smanjenje emisija i uklanjanje ugljenika ključni su za ograničavanje štete.
Sve češći ekstremni toplotni talasi oštećuju nemačke auto-puteve, jer postojeći materijali nisu projektovani za današnje klimatske uslove. Stručnjaci predlažu svetlije kolovoze, reflektujuće slojeve i napredni bitumen otporniji na vrućinu i mraz, ali upozoravaju da će primena novih standarda ići sporo bez bržih izmena propisa.
Američki predsednik Donald Tramp naložio je reviziju propisa o fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, koji je donet za vreme administracije Džoa Bajdena. Ograničenja primene radnih fluida u rashladnim sistemima mogla bi biti ublažena, posebno za supermarkete. Industrija smatra da su prelazna razdoblja prekratka i preskupa, dok pojedine savezne države zadržavaju strože propise.
Globalna srednja temperatura 2024. godine bila je oko 1,55 stepeni iznad proseka u periodu od 1850. do 1900. godine. Takođe, tokom svake od proteklih osam godina postavljen je novi rekord temperature okeana, koja je prošle godine bila najviša za 65 godina merenja, a beleže si i rekordi u pogledu smanjenja površine arktičkog i antarktičkog ledenog pokrivača i gubitka mase glečera.
Danska planira da u naredne dve decenije pretvori 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa, prilikom čega će biti zasađeno milijardu stabala. Ovim bi Danske šume narasle za dodatnih 250.000 hektara, a još 140.000 hektara biće pretvoreno u prirodu.
Globalne emisije ugljenika iz fosilnih goriva dostigle su rekordan nivo u 2024. godini. Prema trenutnoj stopi emisija, procenjuje se da postoji 50% šanse da će konstantno globalno zagrevanje premašiti 1,5°C za oko šest godina. Prognoze su podložne velikim nesigurnostima, prvenstveno zbog neizvesnosti dodatnog zagrevanja koje dolazi od agenasa koji nisu CO2 (npr. CH4, N2O, aerosoli). Međutim, jasno je da je preostali budžet za ugljenik – a samim tim i preostalo vreme za postizanje cilja od 1,5°C i izbegavanje najgorih uticaja klimatskih promena – skoro ističe, poručuje naučni tim Global Carbon Project.
Nivoi reke Amazon opadaju zbog nedostatka kiše, što otežava plovidbu. Prošlogodišnja rekordna suša u Amazonu i manje padavina od uobičajenog od tada dovele su do brzog pada vodostaja u rekama. Brazilska geološka služba upozorila je da se očekuje da će sve reke u basenu Amazona pasti ispod svojih istorijskih nivoa. Nizak vodostaj otežava plovidbu barži koje prevoze žitarice za izvoz i odsecaju zajednice zavisne od rečnog transporta
Farma iz Čuruga prva u Srbiji proizvodi zelenu stočnu hranu bez zemljišta, metodom hidroponijskog uzgoja u vodenom rastvoru umesto na njivi.
Odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu predstavlja pravi presedan koji će poslužiti kao primer za buduće slične sporove u Evropi i šire.
Afrika može da igra vodeću ulogu u definisanju i zagovaranju napretka, pa čak i da bude model za inovativno, efikasno i pravično raspoređivanje finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, između 2016. i 2019. godine Afrika je primila samo tri odsto globalnih tokova finansiranja klimatskih promena, uprkos raznim inicijativama koje imaju za cilj da podrže prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena na tom kontinentu.
U izveštaju Pokreta za energetsku efikasnost, industrijskog kolektiva, koji među članovima ima svetske renomirane kompanije kao što su švajcarski ABB, nemačku DHL grupu, švedski Alfa Laval i Microsoft, navodi se da bi četiri gigatone emsije ugljenika mogle da se uštede do 2030. svake godine ako bi kompanije udvostručile mere efikasnosti.
