Globalno zagrevanje dostići će najmanje 1,8°C čak i u okviru najoptimističnijeg budućeg scenarija, što je znatno iznad cilja od 1,5°C postavljenog Pariskim sporazumom, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. U izveštaju se upozorava da svaki dodatni delić stepena zagrevanja pojačava razorne ekstremne vremenske prilike, topljenje glečera, gubitak ekosistema, kao i potapanje ostrva i priobalnih gradova.

Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, sa sedištem u Najrobiju, potvrđuje da je prekoračenje cilja od 1,5°C, utvrđenog istorijskim Pariskim sporazumom iz 2015. godine, sada „neizbežno“ i da će se, uprkos određenom napretku u rešavanju klimatske krize izazvane ljudskim delovanjem i sagorevanjem fosilnih goriva, to verovatno dogoditi u narednih nekoliko godina.

U izveštaju se navodi: „Iznad 1,5°C nema dobrih ishoda.“

Klimatske posledice biće sve ozbiljnije

Zagrevanje do 3°C iznad predindustrijskog nivoa moglo bi da dovede do toga da glečeri do 2100. godine izgube više od četvrtine svoje mase, što bi nivo mora podiglo za čak 13 centimetara. Globalna proizvodnja hrane mogla bi da se smanji za čak 14% do 2050. godine ukoliko ne budu primenjene efikasne strategije prilagođavanja.

Zdravlje ljudi, snabdevanje vodom, priroda, gradovi, infrastruktura i privrede mogli bi pretrpeti ozbiljnu štetu. Neki gubici bili bi nepovratni. Mnoge zajednice možda će morati da se presele ili da promene način na koji obezbeđuju sredstva za život.

U izveštaju se navodi da je najbolja nada čovečanstva da ograniči štetu usvajanje putanje „prekoračenja, dostizanja vrhunca i opadanja“, koja zahteva hitno i kontinuirano smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, zajedno sa merama za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

UN poziva na hitno smanjenje emisija

Izveštaj opisuje cilj neto nultih emisija – koji je u pojedinim zemljama sve više politički sporan – kao „ključnu prekretnicu koja se ne može preskočiti“, i naglašava da uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, kroz mere poput podizanja ogromnih novih šumskih površina, mora da se sprovodi uporedo sa značajnim smanjenjem emisija iz fosilnih goriva, a ne kao njihova zamena.

Ključno je to što autori izveštaja, pod naslovom „Ograničavanje prekoračenja“, navode da bi se prosečna globalna temperatura tokom ovog veka mogla vratiti na 1,5°C samo ako zagrevanje ostane ispod približno 1,8°C. Upozoravaju da je sposobnost prirode da skladišti ugljenik neizvesna i da će se smanjivati što se planeta više zagreva.

Predsednik Palaua, Surangel Whipps Jr, koji ove nedelje ugošćuje regionalne lidere, među kojima je i australijski premijer Entoni Albaneze, na sastanku Foruma pacifičkih ostrva posvećenom bezbednosti i klimatskim promenama, rekao je da izveštaj predstavlja „trenutak kada se planeta nalazi na raskrsnici“.

„Teško je preceniti dubinu emocija koje osećamo mi koji živimo na prvoj liniji fronta, nakon što smo se toliko snažno borili da ograničenje od 1,5°C stavimo u središte Pariskog sporazuma“, rekao je Vips.

„Moramo da vidimo hitno i dosad nezabeleženo povećanje političke volje i ulaganja u budućnost bezbednu od klimatskih promena. Niko ne može da pročita ovaj izveštaj i zaključi bilo šta drugo.“

Pacifička ostrva među najugroženijim područjima

Višal Prasad iz organizacije Pacific Island Students Fighting Climate Change rekao je da je izveštaj zastrašujući za mlade ljude sa Pacifika.

„Međunarodni sud pravde je jasno stavio do znanja – održavanje zagrevanja na 1,5°C nije izbor, već pravna obaveza“, rekao je. „Ne tražimo vašu dobru volju. Ne preklinjemo vas. Govorimo vam šta međunarodno pravo zahteva od vas. Zaustavite širenje proizvodnje fosilnih goriva. Vašim korporativnim profitima ne sme biti dozvoljeno da ugase našu budućnost.“

Izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Inger Andersen, rekla je da će budućnost „doneti mnogo nepoznanica“, ali da ekstremni toplotni talasi – poput onih koji su ovog severnog leta obarali rekorde i pogoršavali požare i suše – već pokazuju da će uticaji klimatskih promena „dolaziti brže, biti snažniji i trajati duže“.

„Moramo da delujemo hitno i odlučno. Svaki delić stepena zagrevanja koji uspemo da izbegnemo, svaka godina za koju skratimo period prekoračenja i svaka preduzeta mera prilagođavanja spasiće živote, zaštititi ekosisteme i smanjiti ekonomske gubitke“, rekla je novinarima.

Profesorka Debra Roberts, autorka izveštaja i kopredsedavajuća Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), rekla je da je jedna od ključnih poruka izveštaja to da se „pravila igre sada menjaju“.

„Postojeći pristupi više nisu odgovarajući“, rekla je. „Mislim da je to, za mene, poziv na uzbunu. Sada moramo da preoblikujemo upravljanje klimatskim promenama tako da bude prilagođeno suočavanju sa scenarijem prekoračenja.“

Kako je navela, to ne podrazumeva samo smanjenje zagađenja i uklanjanje ugljenika iz atmosfere, već i „odvažno prilagođavanje“ kako bi se zaštitila infrastruktura i sredstva za život, pomoglo očuvanje političke i društvene podrške smanjenju emisija i sprečilo preusmeravanje resursa na odgovor na krize.

Izlaz postoji

Institut za nauku i klimatsku politiku Climate Analytics pohvalio je izveštaj zbog jasnog opisa problema, ali je ocenio da on nije dovoljno dobro pokazao „da postoji izlaz“.

Njegov izvršni direktor, Bil Her, rekao je da je UNEP jedva pomenuo potrebu za postepenim ukidanjem fosilnih goriva ili dokaze koji pokazuju da je „stvarna nulta stopa emisija“ moguća u mnogim sektorima privrede do sredine ovog veka.

Autori izveštaja pozvali su se na ranija istraživanja koja su pokazala da je za ograničavanje zagrevanja na oko 1,8°C potrebno prepoloviti globalne emisije do 2035. godine. Naveli su da se, prema postojećim nacionalnim politikama, očekuje zagrevanje od najmanje 2,3°C, ali da bi i dalje bilo moguće ograničiti zagrevanje na ispod 2°C ukoliko zemlje ispune obaveze u pogledu postizanja neto nultih emisija do sredine veka.

Profesor Ričard Bets sa Univerziteta u Ekseteru i britanske Meteorološke službe (Met Office), koji je takođe jedan od autora izveštaja, rekao je da je katastrofalna poplava izazvana obrušavanjem stena i glečerskog leda u Nepalu i Kini pokazala zašto svet mora da ograniči prekoračenje i da se vrati na 1,5°C.

Izvor: The Guardian