Najnoviji izveštaj UN-a upozorava da će planeta, čak i uz najambicioznije klimatske mere, verovatno premašiti prag od 1,5°C. Posledice uključuju jače ekstremne vremenske prilike, gubitak glečera i ekosistema, rast nivoa mora, pad proizvodnje hrane i velike štete po zdravlje, infrastrukturu i privredu. Hitno smanjenje emisija i uklanjanje ugljenika ključni su za ograničavanje štete.
Novo IT rešenje omogućava korisnicima precizan uvid u emisije CO₂e za svaki transportni nalog, uz analizu podataka, objedinjavanje izveštaja i generisanje sertifikata o ostvarenim uštedama. Sistem je usklađen sa međunarodnim standardima i doprinosi većoj transparentnosti i održivosti intermodalnog transporta.
Cement, osnovna komponenta betona i najčešće korišćen građevinski materijal na svetu, pokazuje neočekivane karakteristike koje bi mogle igrati značajnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena. Prema novoj studiji Centra za održivost betona pri MIT-u, cement tokom vremena postepeno apsorbuje značajne količine ugljen-dioksida iz atmosfere, proces poznat kao karbonatizacija.
Evropska komisija planira da od 2028. godine proširi primenu CBAM-a na oko 180 proizvoda sa visokim udelom čelika i aluminijuma kako bi se smanjio rizik od curenja ugljenika i obezbedili ravnopravni tržišni uslovi. Predviđene su i dodatne mere, poput strožeg izveštavanja, uključivanja otpada u obračune emisija i uspostavljanja privremenog Fonda za dekarbonizaciju radi podrške proizvođačima u EU. Izveštaj o prelaznom periodu 2023–2025 potvrđuje da CBAM ima ključnu ulogu u ostvarivanju klimatske neutralnosti EU, uz početak njegove finansijske primene od 2026. godine.
Zbog pada proizvodnje iz vetro- i hidroelektrana, EU je u prvoj polovini 2025. povećala proizvodnju iz gasa i uglja. Time je zabeležen najveći porast fosilne energije od 2017, uz rast emisija CO₂ za 9% u odnosu na prethodnu godinu. Iako proizvodnja solarne energije raste, nije uspela da nadoknadi manjak iz drugih obnovljivih izvora.
Uprkos istorijskim investicijama u obnovljive izvore energije i obećanjima o neto nultoj emisiji od skoro svake velike ekonomije, globalne emisije ugljenika dostigle su rekordno visok nivo u 2024. godini. Kina, SAD i Indija su tri najveća emitera ugljenika, zajedno čineći više od polovine svetskih emisija. Zabrinjavajući trend se nastavlja.
Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji ima za cilj da se širom naše zemlje ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva – ugalj ili mazut. Realizacija ovog projekta doneće višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije CO2.
U prvom kvartalu 2025. godine, evropski energetski sektor zabeležio je porast emisije CO₂ zbog značajnog pada proizvodnje iz obnovljivih izvora poput vetra i hidroenergije, što je dovelo do većeg oslanjanja na ugalj i prirodni gas. Očekuje se da će povećana solarna proizvodnja i smanjena potražnja za grejanjem u narednim mesecima ublažiti upotrebu fosilnih goriva, ali industrijska potražnja i geopolitički faktori mogu otežati taj trend.
Odgovor je skoro 7 gigavata, odnosno – mnogo. Kako piše dr Iva Batić sa ETF-a u Beogradu, ukoliko bismo iskoristili sav potencijal samo stambenih krovova, mogli bismo da pokrijemo petinu ukupne godišnje proizvodnje struje u Srbiji.
Norveški brodovlasnik Solvang se odlučio na eksperimentalni pristup smanjenju emisija ugljen-dioksida, opremio je tanker sistemom za hvatanje i skladištenje CO2. Sistem direktno odvaja CO2 iz izduvnih gasova, smanjujući emisije do 70%.
Kina je 2024. godine – šest godina pre roka, dostigla svoj cilj zelene energije od 1200 GW za 2030. godinu. Istovremeno, Kina je ostala najveći zagađivač, proizvodeći 30% globalnih emisija, odnosno dodajući novu energiju uglja u rekordnim količinama. Prema važećem zakonodavstvu, nove elektrane na ugalj mogu se graditi samo kao zaštitni mehanizam za obnovljivu proizvodnju, povećavajući energetsku sigurnost Kine. Međutim, proizvođači uglja, odnosno kompanije koje upravljaju rudarstvom, finansiraju 75% novih postrojenja, u suštini podstičući sopstveni sektor.
Između 1990. i 2022. godine, emisije iz saobraćaja porasle su za 26 odsto, prvenstveno zbog drumskog saobraćaja, dok su ostali sektori zabeležili smanjenje. E-mobilnost ima značajan potencijal, ali pristupačnost ostaje prepreka. EU, koja je činila četvrtinu globalne prodaje električnih vozila 2023. godine, mora da podrži manja, energetski efikasna električna vozila, elektrifikuje komercijalne vozne parkove i razvije inovativne modele finansiranja za kamione i autobuse sa nultom emisijom štetnih gasova.
