U grčkoj prstonici temperatura sve brže raste, kao rezultat urbanizacije i klimatskih promena. Prosečna gornja temperatura raste brzinom od 0,32 °C po deceniji. Prosečna minimalna temperatura (zabeležena u najhladnijim noćnim satima) u deceniji 1971-80 bila je 12,37 stepeni, da bi u deceniji 2011-20 dostigla 13,5 stepeni.
Prihodi od prava na emisiju CO2 povećavaju se na 16% u 2024. godini, u odnosu na 3,8% u prošloj godini, što će doneti dodatnih 150 miliona, prema proceni grčkog operatera tržišta obnovljivih izvora energije DAPEEP. Očekuje se da će 2024. godine Grčkoj biti dodeljena prava za ukupno 17.619.500 tona emisija (uključujući 299.000 tona za prava na avijaciju) kao što je bilo i u 2023. godini.
U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima i ogroman potencijal za eksploataciju obnovljivih izvora energije.
Apolon je najveći program neto merenja utrošene električne energije u Grčkoj i ima za cilj da obnovljivi izvori energije budu na još intenzivniji i pozitivniji način prisutni u društvu. Postavljanjem novih OIE stanica, uz istovremenu implementaciju virtuelnog neto merenja, Apolon pruža podršku energetski ugroženim domaćinstvima, posebno onima sa godišnjim prihodom manjim od 5.400 evra.
Evropski privrednici suočeni su sa ravnopravnom borbom u odnosu na konkurente u drugim zemljama Evrope da bi zadrže svoju proizvodnju, koja trpi povećane troškove energetske tranzicije i konkurenciju trećih zemalja. U isto vreme kada druge evropske zemlje, pre svega Francuska i Nemačka, sprovode ciljane planove za smanjenje troškova energije svojih industrijskih preduzeća, izgleda da je grčka industrija prepuštena samoj sebi.
Grčka postaje važan partner Srbije u gasnom snabdevanju. Razmatramo povezivanje sa naftnim izvorima u Grčkoj, kroz Severnu Makedoniju. O tome smo danas detaljnije razgovarali sa grčkim premijerom Micotakisom. Najavljujući u narednim godinama velike investicije u energetiku, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je na Srpsko-grčkom poslovnom forumu istakla da postoji veliki potencijal za širu saradnju sa Grčkom u oblasti energetike.
U prošlonedeljnom miksu električne energije, proizvodnja iz OIE u Grčkoj, sa prosečnom dnevnim obimom od 72 GWh, učestvovala je sa 47%. Nedeljna proizvodnja OIE iznosila je 505 GWh, peti put premašivši nivo od pola TWh na nedeljnom nivou. Ova zelena struja je dodatno spustila veleprodajnu cenu električne energije na najniži nivo u periodu od 25 nedelja. Prosečna kliring cena električne energije zabeležila je novi pad u proteklih sedam dana i iznosila je 85,58 evra/MWh.
Povećanje kapaciteta gasnog interkonektora Komotini-Stara Zagora deo je plana gasnih operatera Grčke, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Mađarske, Moldavije i Ukrajine da prošire međusobne veze u realizaciji projekta za Vertikalni gasni koridor. Prema preliminarnim tehničkim studijama, ICGB planira da u poslednjem kvartalu 2025. godine završi proširenje kapaciteta za ulazno-izlaznu tačku u Staroj Zagori i u četvrtom kvartalu 2026. godine, za ulazno-izlaznu tačku u Komotiniju.
Nakon zatvaranja većine termoelektrana na ugalj, na koje se oslanjala decenijama kao deo plana za postupno ukidanje uglja do 2026. godine, Grčka je više nego udvostručila svoju proizvodnju iz obnovljivih izvora od 2014. godine. Tokom 2023. godine električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora energije činila je 57% grčkog energetskog miksa, što predstavlja godišnji porast od 8,5% u odnosu na 2022.
PPC, grčka Grupa koja je preuzela Enelovu podružnicu u Rumuniji, saopštila je da očekuje da će kapacitet instaliran u rumunskim postrojenjima za proizvodnju električne energije porasti za 48 odsto do 2030. godine, sa novim kapacitetima zelene energije koji će doprineti zadovoljavanju potražnje od 6,4 GW. Kao takva, Rumunija je ključna zemlja u razvojnim planovima PPC-a, što je čini glavnom destinacijom planiranih investicionih projekata.
Prvi brod sa tečnim prirodnim gasom (LNG) pristaće na plutajući terminal za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) u Aleksandrupolisu 20. januara, što će značiti i početak probnog rada postrojenja u trajanju od šest do sedam nedelja. Početak komercijalnog rada se očekuje u prvoj nedelji marta. Do sada je već 80% kapaciteta terminala dugoročno rezervisano, a postoji interesovanje i za ostatak kapaciteta. Srbija je rezervisala 300 miliona kubika gasa u LNG terminalu u Aleksandropolisu.
Predlog zakona o agro-fotonaponskim sistemima ima za cilj dvostruku upotrebu zemljišta u Grčkoj, uz istovremeno postojanje useva i instalacija za proizvodnju obnovljive energije na visokoproduktivnim poljoprivrednim područjima. Da bi zahtev za dodelu priključka instalisane snage manje ili jednake jednom megavatu (1MW), bio prihvaćen, uslov je da se podnosilac zahteva bavi gajenjem useva.
