Vertikalni koridor širi se ka Srbiji, preko Severne Makedonije, uz podršku konkretnih infrastrukturnih projekata. Nova gasna ruta trebalo bi da omogući pristup LNG-u iz Aleksandrupolisa i azerbejdžanskom gasu, povećavajući mogućnosti za diversifikaciju snabdevanja i jačajući ulogu Grčke kao energetskog čvorišta regiona.
Na Radnoj grupi Evropske komisije za pripremljenost za energetsku krizu zamenik ministra za životnu sredinu i energetiku Grčke, Nikos Cafos zatražio je preispitivanje zahteva Evropske unije da se skladišta prirodnog gasa popune do 90% pre zime, tvrdeći da trenutni tržišni uslovi više ne opravdavaju tako visok cilj i da mogu doprineti višim troškovima energije.
Prva nacionalna Studija o vodoniku pokazuje da Severna Makedonija ima potencijal da postane deo buduće evropske vodonične infrastrukture, uz razvoj proizvodnje, transporta, skladištenja i primene zelenog vodonika. Planirane gasne interkonekcije sa Grčkom i Srbijom biće prilagođene za transport 100 odsto vodonika, čime će država ojačati svoju ulogu u regionalnoj energetskoj tranziciji i evropskom tržištu vodonika.
Odluka o novom paketu sankcija EU odložena je nakon protivljenja Atine, koja upozorava da bi zabrana transporta ruskog LNG-a mogla teško pogoditi brodarsku kompaniju Dynagas i njenu flotu arktičkih gasnih tankera. Kompanija u vlasništvu Georgiosa Prokopijua prevezla je tokom 2025. godine više od 10 miliona tona ruskog LNG-a, a moguća zabrana mogla bi dovesti do prodaje skupocenih brodova kupcima iz zemalja van sistema zapadnih sankcija.
Ukupna dužina gasnog interkonektora iznosiće oko 123 kilometra, od čega će se 67 kilometara nalaziti u Severnoj Makedoniji, a 56 kilometara u Grčkoj.
Uprkos ratu u Ukrajini, veliki deo ruskog tečnog prirodnog gasa i dalje se uvozi u EU, čime je Kremlj prošle godine ostvario oko 7,2 milijarde evra prihoda. Iako je najavljena zabrana uvoza ruskog LNG-a do 2027. godine, isporuke iz Jamala prema evropskim lukama ne jenjavaju, a udeo EU u tim pošiljkama je porastao. Aktivisti upozoravaju da se time održava ključna logistička i infrastrukturna podrška ruskom energetskom sektoru i posredno produžava rat.
Kanal kroz Balkan koji Kina planira povezivao bi Egejsko more sa Dunavom, znatno skraćujući transport kineske robe. Projekat zahteva saradnju više zemalja, suočava se sa velikim troškovima, inženjerskim izazovima i potencijalnim geopolitičkim komplikacijama, dok bi realizacija Kini omogućila strateški pristup evropskoj trgovini.
Broj grčkih tankera koji prevoze rusku naftu pao je na najniži nivo od početka rata, zbog američkih sankcija Rosneftu i Lukoilu. Samo tri od 65 pošiljki u prvoj polovini novembra koristila su grčke brodove, dok je tržište postalo oprezno, a tankeri pod sankcijama preuzeli većinu transporta. Cene nafte Ural naglo su pale, a logistika se menja pod regulatornim pritiskom.
Grčka je izabrala konzorcijum Chevron–Helleniq Energy za istraživanje i eksploataciju prirodnog gasa u morima južno od Peloponeza i Krita. Projekat bi mogao da pretvori Grčku u važnog energetskog snabdevača Evrope, ojača njenu nezavisnost i donese ekonomske i geopolitičke koristi, uz očekivani početak bušenja oko 2030. godine.
Oko 9,2% stanovnika EU nema dovoljno novca za adekvatno grejanje, najviše u Bugarskoj i Grčkoj (po 19%). U Nemačkoj je broj pogođenih pao na 6,3%. Najmanje problema imaju Finska, Slovenija i Poljska. Situacija se blago poboljšala u odnosu na 2023. godinu, kada je prosek bio 10,6%.
Pogrešno je zameniti zavisnost od Rusije preteranim oslanjanjem na drugog dobavljača. Danas nam je više nego ikad potreban jasan kompas za navigaciju između doktrina i stvarnosti, politike i ekonomije, daleko od lavirinta iluzija koje dominiraju velikim delom evropske birokratije i rukovodstva”, kaže Paolo Gallo, generalni direktor kompanije Italgas, jedne od najvećih evropskih gasnih mreža i matične kompanije ENAON u Grčkoj, komentarišući sporazum SAD i Evrope o carinama.
U cilju jačanja fizičke otpornosti energetske infrastrukture, grčki ogranak organizacije Eurelectric predstavio je šest političkih preporuka koje treba da obezbede da novi propisi aktivno podrže prilagođavanje elektroenergetskih mreža klimatskim promenama. Ključne mere uključuju integraciju klimatske adaptacije u nacionalne regulatorne okvire, obezbeđivanje finansijskih podsticaja i poseban fokus na zaštitu kritične infrastrukture kroz Plan prilagođavanja klimatskim promenama.
