U borbi protiv široko rasprostranjene pojave krađe električne energije u Grčkoj, koja, prema podacima operatora distributivne mreže HEDNO (DEDDIE), dostiže 18% ukupne energije na niskom naponu i 7,5% na srednjem naponu, Udruženje privatnih kompanija za snabdevanje električnom energijom (ESPEN) traži hitnu integraciju svih potrošača električne energije i najbržu moguću instalaciju pametnih brojila.
Energetska kriza u Evropi, pogoršana ratom u Ukrajini, posebno teško pogađa jugoistočnu Evropu, gde visoki troškovi električne energije otežavaju poslovanje i život građana. Nedostatak ulaganja u infrastrukturu i obnovljive izvore energije čini ovaj region ranjivijim u poređenju sa severozapadnom Evropom, koja ima bolje povezane energetske mreže i kapacitete za skladištenje energije. Grčka, uprkos subvencijama i planovima za modernizaciju, i dalje trpi zbog visokih cena, dok građani i preduzeća apeluju na dodatnu podršku.
Program Ušteda energije 2025. koji se sprovodi u Grčkoj, deo je vodećih projekata subvencionisanih od strane Fonda za oporavak i otpornost – za poboljšanje energetske klase domaćinstava, postizanje uštede primarne energije od više od 30% za svakog korisnika/stambenu zgradu, kroz energetsku nadogradnju za najmanje tri energetske kategorije. Stopa subvencije korisnika zavisi od kategorije prihoda kojoj pripadaju i njihovog uključivanja u jednu od posebnih kategorija.
Razvojni program grčkog gasnog operatera DESF obuhvata ukupno 71 projekat, sa budžetom od 1,37 milijardi evra, od čega 68 projekata predstavlja deo trogodišnjeg razvojnog perioda, vrednosti 1,34 milijardi evra. Ostatak su projekti koji su uključeni u razvojni program iz prethodnog perioda i trenutno su u razvoju. Tri nova projekta koja su uključena odnose se na cevovod za vodonik Amintaio-Komnina, renoviranje sedišta DESFA i simulacioni objekat za ubrizgavanje vodonika u Centru za tehničku obuku.
DESFA, grčki gasni operator, predviđa da će 2030. godine biti vrhunac potrošnje prirodnog gasa, u obimu od 3,8 milijardi kubnih metara, nakon čega sledi postepeno smanjivanje. Predviđa se da će distributivne mreže povećati potrošnju sa 0,9 milijardi kubika u 2023. godini (niska referentna godina) na 1,8 milijardi kubnih metara u 2034. godini – do 90%. Kompanija ističe važnost uspostavljanja ravnoteže između održivog razvoja mreže i ograničavanja opterećenja potrošača.
Na novi tender, vrednosti 83,7 miliona evra, koji je raspisao makedonski nacionalni operater Nomagas za izvođače radova za interkonektor za prirodni gas između Severne Makedonije i Grčke, pristiglo je pet ponuda – kompanije iz Italije, Turske, Srbije i jedna domaća. Tokom realizacije prošlogodišnji poziva za izgradnju interkonektora, Evropska banka, koja će finansirati projekat, našla je tehničku grešku u tenderskoj proceduri, nakon čega je procedura obustavljena.
Ankara i Atina su se dogovorile da ostave po strani višedecenijske sporove i fokusiraju na takozvanu pozitivnu agendu saradnje, na kojoj se nalaze trgovina, energetika, obrazovanje i kulturne veze. Među projektima za potencijalnu saradnju su i nova infrastruktura u prenosu prirodnog gasa, kao što su terminali za tečni prirodni gas (LNG), cevovodi, interkonekcije i sistemi za distribuciju prirodnog gasa, a tu su i druge investicione mogućnosti, poput projekata obnovljive energije, biomase, malih hidroelektrana i geotermalne energije.
Kompanija Nomagas je zatvorila tender za izbor izvođača za gasni interkonektor sa Grčkom, a među pet prijavljenih kompanija je i jedna srpska. Radi se o jednom od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u energetskom sektoru u zemlji i regionu i trebalo bi da obezbedi alternativni izvor prirodnog gasa i diversifikaciju snabdevanja. Kompanija koja bude izabrana imaće rok od dve godine za izgradnju makedonskog dela interkonektora, dugog 67 kilometara.
Udruženje privatnih kompanija za snabdevanje energijom Grčke smatra neophodnim da operator distributivnog sistema HEDNO postavi jasan raspored za razradu i implementaciju plana za zaustavljanje porasta krađe električne energije i njenog postepenog smanjenja. Uključivanje svih potrošača u režim mesečnog merenja može dodatno doprineti borbi protiv krađe električne energije. U tom pravcu, od ključnog je značaja završetak projekta instaliranja pametnih brojila za sve potrošače.
Dok zemlje u okruženju grade i proširuju nuklearne elektrane, Grčka zaostaje u svojim planovima energetske samodovoljnosti i skupo plaća uvoz prirodnog gasa, eliminišući četiri od pet postrojenja za lignit u Kozaniju, iz ekoloških razloga. Došlo je vreme da se Grčka pridruži nuklearnom klubu svog susedstva i ostvari višestruke prednosti.
Sa ambicioznim ciljem proizvodnje zelenog vodonika za snabdevanje velikog nemačkog tržišta i centara potražnje duž osovine Bugarske, Rumunije, Mađarske, Slovačke i Češke – Grčka proširuje svoje planove u lanac vrednosti obnovljivih goriva kao rešenje za dekarbonizaciju njene industrije i transport teških vozila. Nemačke kompanije iz sektora obnovljivih izvora energije prepoznale su izglede za proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora energije u kapacitetima koji će se instalirati u Grčkoj.
Mit je da Grčka zaostaje u obnovljivim izvorima energije, jer se od 2019. godine proizvodnja iz OIE više nego udvostručila, pokrivajući deo izgubljene realizacije iz perioda 2015-2019, kada je došlo do stagnacije investicija. Zbog toga što nema druge tehnologije sa niskim emisijama, kao što su nuklearna energija i bioenergija, a proizvodnja iz hidroenergije je relativno niska, Grčka je i dalje zavisna od fosilnih goriva, a posebno prirodnog gasa za proizvodnju električne energije.
