Energija Balkana

Početna » Grčka » Strana 5

Grčka

S. Makedonija: Od iščekivanju LNG-a iz Aleksandropolisa, do gasnog povezivanja sa Grčkom 2025.

EB 23. septembar 2024.

Terminal LNG u Aleksandropolisu, koji bi trebalo da počne sa komercijalnim radom 1. oktobra, isporučivaće prirodni gas u grčki prenosni sistem, a odatle do krajnjih potrošača u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Srbiji i dalje u Moldaviju i Ukrajinu na istoku – i Mađarsku i Slovačku na zapadu. Planirano je da gasno povezivanje Severne Makedonije sa Grčkom bude završeno 2025. godine. Dužina gasovoda iznosiće 123 kilometra i protezaće se od Nea Mesimvrije do Negotina, preko Đevđelije.

Podvodni električni kabl će spajati Kipar i Grčku

EB 20. septembar 2024.

Kipar odobrio postavljanje podvodnog električnog kabla za povezivanje svoje mreže sa Grčkom. Kabl, koji bi trebao biti dovršen do kraja 2029, deo je niza projekata uključujući planirano uvođenje prirodnog gasa u energetsko snabdevanje Kipra. Zvaničnici su rekli da Kiprani mogu očekivati da će im računi za struju pasti za čak 40 posto kada se dovrši 900 kilometara dugačak kabl.

Grčka: Na vidiku rizik od poskupljenja struje u oktobru

EB 16. septembar 2024.

Veleprodajna cena električne energije ostaje na uzlaznoj putanji, držeći tako grčko veleprodajno tržište struje čvrsto pozicionirano među najskupljim tržištima u Evropi. Poslednjih meseci prosečna veleprodajna cena struje u Grčkoj neprekidno raste – sa oko 60 evra po megavat-satu u aprilu – na 81 evro u maju, na 99 evra u junu, 135 evra u julu, 130 evra u avgustu i 128 evra po megavatsat u prvih 15 dana septembra.

Grčka, Rumunija i Bugarska sarađuju u borbi protiv rasta cena električne energije

EB 10. septembar 2024.

Ministar Todoros Skilakakis je najavio da će njegova zemlja raditi sa Rumunijom i Bugarskom na pronalaženju trajnog rešenja za rastuće cene energenata u regionu. Pored velikih odstupanja u cenama na zapadnim tržištima, Atina, Sofija i Bukurešt će svoju prijavu za EU zasnivati na nalazima nezavisnih nacionalnih nadležnih organa koji istražuju da li je ograničen transport električne energije iz zapadne Evrope u Ukrajinu zaista posledica kapaciteta interkonekcije, kao i kako funkcionišu algoritmi koji regulišu transport električne energije od najjeftinijih ka najskupljim tržištima.

Početak komercijalnog rada LNG terminala u Aleksandropolisu planiran za 1. oktobar

EB 15. avgust 2024.

Nakon što bude otklonjen tehnički problem nastao prilikom izgradnje cevovoda, infrastruktura LNG terminala (FSRU) u Aleksandropolisu biće spremna za komercijalni rad 1. oktobra. FSRU, vredan 380 miliona evra, počeo je da se gradi početkom 2022. godine i predstavljen je kao važna karika u lancu projekata koji promovišu odvikavanje centralne i jugoistočne Evrope od ruskog gasa. Gasifikovani LNG biće dopreman na tržišta Grčke, Bugarske i šireg regiona, od Rumunije, Srbije i Severne Makedonije, do Mađarske, Moldavije i Ukrajine.

Ankara razvija nuklearnu energiju sa ruskim Rosatomom

EB 14. avgust 2024.

Prvi reaktor u turskoj elektrani Akuju, lociran na moru, prema Kipru, trebalo bi da bude pušten u rad u oktobru ove godine, kao rezultat saradnje sa ruskom državnom kompanijom Rasatom. Turska vlada namerava da se obrati Rusima za izgradnju nuklearne elektrane u Sinopu. Predstavnici Grčke u Evropskom parlamentu to vide kao strateško i ekonomsko pitanje i traže jačanje konkurekcije – da se investicije prebace u Evropu, počevši od Grčke.

Grčki planovi za LNG u neželjenom zaokretu?

EB 18. jul 2024.

Grčka je planirala da postigne kapacitete LNG terminala od 25 milijardi kubnih metara, četiri puta više od potreba same zemlje – kako bi postala najvažniji energetski centar u regionu. Ali, sada veliki planovi poprimaju zaokret. Kako se posledice smanjenja potražnje za prirodnim gasom odražavaju na planove Grčke da postane čvorište za snabdevanje ovim energentom u jugoistočnoj Evropi?

Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Medjunarodni interes za skladištenje CO2 u Grčkoj

EB 17. jul 2024.

Kompanije iz Grčke, Bugarske, Italije i Hrvatske pokazuju interesovanje za skladištenje ugljen-dioksida u grčkom skladištu Prinos. Tokom narednih nedelja biće realizovan neobavezujući tržišni test za projekat, nakon čega će uslediti obavezujuća faza ispitivanja tržišta u toku godine. Ugljen-dioksid će se sakupljati iz proizvodnih pogona i u tečnom obliku brodovima transportovati do Kavale, odakle će se podvodnim cevovodom dopremati u skladište Prinos.

Uloga ekonomije u problemima razvoja geotermalne energije u Grčkoj

EB 10. jul 2024.

Iako poseduje značajan geotermalni potencijal, Grčka je ostvarila skromne rezultate u njegovoj eksploataciji. Važni koraci za razvoj geotermalne energije u Grčkoj napravljeni su postavljanjem novog institucionalnog okvira i pratećih ministarskih odluka, ali ovaj okvir još nije završen, a neka potencijalna pitanja mogu dovesti do promena i korektivnih radnji, ocenjeno je iz stručnog ugla.

Grčka: Ubrzano pretvaranje porodičnih kuća u pametne zgrade

EB 9. jul 2024.

U cilju unapređenja postojećeg grčkog građevinskog fonda kroz stvaranje modernih digitalnih infrastruktura koje će olakšati – kako transformaciju zgrada u pametne, tako i njihovu povezanost preko pametnih brojila sa mrežom komunalnih delatnosti, resorna ministarstva zvanično su objavila preduzete mere. Promene ubrzavaju sprovođenje programa, sa ukupnim budžetom od 100 miliona evra, za 120.000 zgrada, do kraja 2025. godine.

Grčka: Još jedan korak prema pametnim brojilima

EB 8. jul 2024.

Grčka planira instaliranje pametnih brojila u ukupnoj vrednosti od 734,12 miliona evra, u periodu 2024-2028. godina.Tenderski proces za izbor izvođača koji će sprovesti zamenu brojila električne energije pametnim brojilima u ovoj zemlji biće završen do kraja godine. Ukupan budžet za ovaj projekat, koji je pokrenut 2013. godine i trebalo bi da bude završen 2030. godine, iznosi 1,13 milijardi evra i finansiraće ga RRF i Evropska investiciona banka.

Ruski gas preplavljuje Evropu

EB 6. jul 2024.

Ispostavilo se da sama politička volja i kreiranje projekata poput Vertikalnog koridora nisu dovoljni za distanciranje od ruskog gasa , već to mora da želi i tržište. Ono što kompanije vide jeste da je ruski gas jeftiniji nakon što Gasprom snizi cene, da im idu u prilog kratkoročni poslovi gasovoda, a ne dugoročni LNG ugovori. Susedne zemlje dobijaju gas direktno od Rusa, i to jeftinije, preko gasovoda Turski tok, bez potrebe za tranzitnom ulogom Grčke kao izvoznika LNG-a.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Izveštaj sa foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Srbija za 20 godina potrošila više od 57 milijardi dolara na uvoz fosilnih goriva

13. novembar 2026.

Samit lidera COP31: Od obećanja do konkretnih akcija

13. novembar 2026.

NIS od države traži naftu i dizel iz operativnih rezervi

12. novembar 2026.

JANAF: Intenzivno komuniciramo sa NIS-om

12. novembar 2026.

benzinska stanica, gasprom

Nema nestašice goriva na benzinskim pumpama u Srbiji

12. novembar 2026.

Nafta pojeftinila usled mogućeg okončanja rata u Ukrajini

12. novembar 2026.

Zapratite Nas