Od elektrane Akuju, do elektrane u Sinopu, energetska politika Turske govori ruski. U Evropskom parlamentu postavljaju pitanja kako Atina može da učestvuje u ovoj trci, što ostavlja podršku Ukrajini u drugom planu.

Postoji rusko-ukrajinski rat, i sevroatlantski odgovor na njega kroz sankcije i akcije koje imaju za cilj slabljenje ratne mašinerije ruskog predsednika Vladimira Putina. A tu je i Turska, drugi po veličini kontingent NATO-a, koji nastavlja da blisko sarađuje sa ruskom državnom kompanijom Rosatom na oživljavanju svoje nuklearne energije.

Reaktor u Akuju startuje u oktobru

Prvi reaktor u elektrani Akuju, turskoj lokaciji na moru okrenutom prema Kipru, trebalo bi da bude pušten u rad u oktobru ove godine. Saradnja je počela pre februarskih događaja 2022. godine, odnosno pre početka ruske vojne kampanje u Ukrajini, i nije prekinuta iz ekonomskih, komercijalnih, pravnih i, naravno, političkih razloga. Međutim, vlada Ankare nema nameru da zaustavlja nove ugovore. Naprotiv, od svog ruskog partnera traži nova ulaganja u atomsku energiju.

Turski ministar energetike Alparslan Bajraktar nije krio da traži od Rusa da izgrade nuklearnu elektranu u Sinopu. Za sada je to samo projekat koji uključuje zemlje G7 i G20, koje su toliko glasne protiv Rusije. U projektu konzorcijuma su Japan (preko Micubišija), Francuska (preko Areve) i Sjedinjene Države (preko Westinghausa). U oktobru 2022. godine, uz tekući rusko-ukrajinski sukob, počeli su razgovori i pregovori sa Rosatomom, ruskim gigantom.

Sve to stvara nemir u Evropskom parlamentu. Konkretno, grčki poslanik Emanuil Fragkos, član Greek Solution, evroskeptične nacionalističke formacije koja sedi u klupama pored konzervativaca (ECR), to osuđuje, ali ne iz političke perspektive. Zapravo to se ne vidi kao pitanje doslednosti merama koje su do sada preduzete protiv Putinove Rusije i napora da se podrži Ukrajina, već kao strateško i ekonomsko pitanje.

I Grčka bi na mapu nuklearki

„Izgradnja nuklearne elektrane Akuju, zajedno sa pregovorima Turske sa Rusijom, SAD, Južnom Korejom, Kinom i Japanom o izgradnji dodatnih elektrana, rezultiraće ogromnom, neprihvatljivom energetskom neravnotežom, dodatno povećavajući privlačnost Turske za investicije. “, rekao je evropski poslanik. U svom pitanju podnetom 27. jula, poslanik Evropskog parlamenta poziva na odgovor kroz jačanje konkurencije – da se investicije prebace u Evropu, počevši od Grčke. Poslanik je postavio pitanje EU: „Kako Grčka može da aplicira za dugoročno ciljano finansiranje za što raniju proizvodnju nuklearne energije?“

Postoji 13 država članica EU sa aktivnim nuklearnim reaktorima. Republika Grčka je deo druge polovine Unije bez proizvodnje atomske energije. Uz podršku Rosatoma, turska energetska politika podstiče Fragkosa da se založi za promenu kursa.

„Vreme je da Grčka počne da proizvodi nuklearnu energiju i prevazilazi probleme zelenih nevladinih organizacija“, napisao je evropski poslanik na svom X profilu. Reči i inicijative koje pokazuju najmanje dve vrste problema za EU koja promovišeodrživost i poziva na podršku Kijevu: ekolozi su prepreka za neke politike, postavljajući problem koegzistencije između civilnog društva i kreatora politike; partneri zaobilaze EU od 14 paketa sankcija protiv Rusije i nastavljaju da obogaćuju Kremlj i njegove kompanije: sve u kontekstu koji podriva stratešku autonomiju EU.

Izvor: Eunews