„Rumunska strana nikada nije iznela negativan stav po pitanju projekta izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, kako je to netačno interpretirano od strane pojedinih medija čiji predstavnici nisu ni bili prisutni na konferenciji za medije“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike komentarišući za Energiju Balkana pisanje rumunskih medija da je Rumunija odbacila gradnju RHE Đerdapa 3, jer bi to dovelo do smanjenja proizvodnje energije na postojećim đerdapskim hidrocentralama.

Da podsetimo, Srbija i Rumunija su na Dunavu pre više od pola veka najpre izgradile HE Đerdap 1 (Portile de Fier/Gvozdena vrata 1) a potem i Đerdap 2 (Portile de Fier/Gvozdena vrata 2), kao i brodske prevodnice.

Rumunski mediji, konkretno Romania Journal, su posle sastanka ministara energetike dve države na Đerdapu pisali da je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža (Burduja) izjavio da Rumunija neće praviti nikakav kompromis u pogledu proizvodnje električne energije u hidroelektranama Đerdap 1 i 2 (Portile de Fier/Gvozdena vrata 1 i 2) jer bi realizacija projekta Srbije, da izgradi novu hidroelektrane na Dunavu – RHE Đerdap 3, nizvodno od dve postojeće (1 i 2), dovelo do smanjenja proizvodnje energije na Gvozdenim vratima 1 i 2. Prema pisanju rumunskih medija rumunski ministar energetike je istakao da se o ovakvom projektu „mora naširoko raspravljati, jer bi mogao imati značajan uticaj na životnu sredinu i plovnost“.

Da li je Ministarstvo rudarstva  energetike u zavinčnim razgovorima naše ministarke energetike, Dubravke Đedović Handanović ili pisanim saopštenjima dobilo negativan stav Rumunije o potencijalnoj izgradnji RHE Đerdap 3?

Ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža ukazao je na činjenicu da ovaj projekat ne sme da ima negativan uticaj na rad HE Đerdap 1 i 2, kao hidroenergetskog sistema od zajedničkog značaja za dve države. Ovo je istovremeno i stav srpske strane, zbog čega je i izrađena Prethodna studija opravdanosti i hidrološki model kako bi se pokazao uticaj ovog projekta na rad ovih hidroelektrana.

Šta su njihovi aergumenti po pitanju realizacije ovog projekta?

U ovom trenutku rumunska strana analizira prve rezultate hidrološkog modela, te očekujemo da u narednom periodu više nadležnih ministarstava rumunske Vlade dostave dodatna pitanja, kako bi se na nedvosmisleno način utvrdila i razjasnila pitanja od uzajamnog interesa. Dakle, rumunska strana nije iznela niti pozitivne niti negativne argumente po pitanju realizacije projekta, već se insistira na uzajamnoj analizi rezultata u duhu dobrih prijateljskih odnosa dve države.

Šta kažu dosadašnja naša istraživanja? Da li bi izgradnja akomulacije smanjila dotok vode do postojećih naših i rumunskih elektrana na Dunavu? Ako da, za koliko?

Tek po usaglašavanju svih zainteresovanih strana, a koje će se postići nakon izvršenih detaljnih analiza tehničkih i drugih parametara, moći ćemo da potvrdimo o kakvom uticaju se radi na garantovani dotok vode. Preliminarni zaključci kažu da nema negativnih efekata, čak da je neto ukupni efekat na godišnjem nivou pozitivan, kada se posmatra proizvodnja električne energije iz HE Đerdap 1 i 2. Rumunskoj strani smo stavili na raspolaganje informacije koje su tražili. Oni treba da formilišu dodatna pitanja, kako bi se nastavio dijalog i razgovaralo o svim temama i kako bismo došli do najboljeg mogućeg rešenja.

Da li Srbija može bez saglasnosti Rumunije graditi ovu hidroelektranu?

Realizacija ovog projekta svakako podleže primeni Espoo konvenciji u kojoj je Rumunija ključni prekogranični partner. Pored toga, režim eksploatacije hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap uređen je bilateralnim sporazumom dve države, a imajući u vidu uticaj projekta RHE Đerdapa 3 na ovaj sistem, to je još jedan osnov uključivanja rumunske strane u vršenje potrebnih analiza i usaglašavanja stavova po pitanjima od zajedničkog interesa za ovaj projekat.

Moramo li pitati i Bugarsku u vezi izgradnje RHE Đerdap 3?

Ne.

Da li je tokom 70-ih godina prošlog veka, od kada datira projekat izgradnje RHE Đerdap 3, Srbija imala pristanak Rumunije? Šta bi oni dobili u tom slučaju?

Odgovor na ovo pitanje dobiće se nakon izrade Studije opravdanosti koja je planirana u 2025. i 2026. godini.