Nova fabrika u Seiniju biće drugo postrojenje u Rumuniji namenjeno reciklaži fotonaponskih panela. Kapacitet od jedne tone na sat omogućiće izdvajanje vrednih materijala poput stakla, aluminijuma i silicijuma, koji mogu biti iskorišćeni u daljim proizvodnim procesima.
Ponovno pokretanje nuklearnih reaktora u Rumuniji zavisi od rasta vodostaja Dunava, koji je zbog istorijski niskog nivoa doveo do obustave rada elektrane 13. avgusta. Preciznija procena očekuje se posle 15. septembra, dok će eventualni manjak struje u Rumuniji biti nadoknađen uvozom i većom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.
Brz rast solarnih kapaciteta u Evropi sve više nailazi na ograničenja elektroenergetskih mreža, zbog čega su negativne cene struje i potreba za skladištenjem energije sve izraženiji problemi. Rumunija se izdvaja po tome što istovremeno podstiče ugradnju solarnih panela i baterija, uz stroža pravila za priključenje novih postrojenja na mrežu.
Nuklearna elektrana Černavoda je zatvorena zbog suše. Postupak za isključenje Bloka 2 počeo je u dana u 7:00 časova, a oko 11:00 časova elektrana je isključena iz nacionalnog energetskog sistema, piše TVRInfo.ro. Isključenje oba reaktora NE Černavoda smanjuje proizvodnju električne energije u Rumuniji za oko 1.400 megavata i može izazvati poskupljenje struje na regionalnom tržištu. Bez NE Černavoda Ruminiji nedostaje oko 20% struje u sistemu.
Plan pripreme za rizike u sektoru električne energije definiše mere za sprečavanje i upravljanje energetskim krizama, raspodelu nadležnosti između ključnih institucija i redovno testiranje spremnosti elektroenergetskog sistema. Dokument je izrađen u skladu sa propisima Evropske unije, a njegovo usvajanje ima za cilj jačanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i izbegavanje mogućih postupaka zbog neispunjavanja evropskih obaveza.
Tokom poslednje dve godine Bugarska je postala zemlja broj jedan u svetu po udelu kapaciteta za skladištenje energije u baterijama u odnosu na veličinu svog elektroenergetskog sistema.
Rumunske vlasti sprovode vanredne intervencije kako bi obezbedile dovoljno vode za rad nuklearne elektrane Černavoda, nakon što je vodostaj Dunava pao ispod kritične granice. Plan obuhvata uklanjanje stene, potapanje barži i produbljivanje korita, dok nadležni upozoravaju na ograničeno vreme za reakciju.
Potpisan je Memorandum o razumevanju između Srbije i Rumunije o izgradnji RHE Đerdap 3. Već završene preliminarne studije i analize. Srbija ove godine izradu dokumentacije a zajednička radna grupa formirana sa rumunskom stranom obezbeđuje redovnu razmenu informacija i tehničkih podataka značajnih za realizaciju projekta. Projekat RHE Đerdap 3 razvija se u skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i SAD.
Kompanija Transgaz je uložila više od tri milijarde evra u poslednjih 7–8 godina, jačajući snabdevanje gasom u Rumuniji i regionu, uključujući povezivanje sa Moldavijom i infrastrukturu za gas iz Crnog mora. Projekti BRUA i Mintija elektrana unapređuju transport i proizvodnju, dok se očekuje rast potrošnje gasa i razvoj Vertikalnog gasnog koridora koji povećava regionalni značaj Rumunije.
Zasedanje u Bukureštu potvrđuje da Srbija i Rumunija nastavljaju tesnu saradnju u upravljanju Đerdapskim sistemom, posebno u oblastima održavanja, modernizacije i upravljanja vodnim režimom. Istaknuto je da je rad komisije ključan za stabilnost elektroenergetskog sistema, bezbednu plovidbu Dunavom i očuvanje životne sredine. Očekuje se da će ovogodišnji sastanci dodatno ojačati partnerstvo dve zemlje i otvoriti prostor za nova unapređenja zajedničkih projekata.
Rumunija usvaja Nacionalnu strategiju za vodonik 2025–2030 radi razvoja zelene industrije i smanjenja emisija. Planira proizvodnju 153.000 tona godišnje i pet „vodoničnih dolina“. Istovremeno, u EU sedam projekata vrednih 1,88 GW povučeno je zbog neizvesnosti i garancija, dok nova aukcija sledi krajem 2025. godine.
Industrije iz Grčke, Bugarske i Rumunije koje troše velike količine energije upozorile su Evropsku komisiju da Jugoistočna Evropa i dalje ima najviše cene struje u EU, što ugrožava njihovu konkurentnost. Problem delom potiče iz višegodišnjeg odstupanja koje Austrija sprovodi u raspodeli prekograničnih kapaciteta, čime se remeti protok električne energije ka regionu. Udruženja zahtevaju mehanizme podrške dok se ne izgrade nove veze i uklone prepreke koje ih izdvajaju sa jedinstvenog evropskog tržišta.
