Evropa se rado predstavlja kao predvodnica u korišćenju obnovljivih izvora energije, ali podaci o razvoju solarnih kapaciteta pokazuju da se dosadašnji zamah postepeno gubi. Evropska unija je tokom 2025. godine instalirala 67,2 gigavata novih solarnih kapaciteta, tek neznatno više nego godinu ranije. U 2026. očekuje se pad broja novih instalacija u svim velikim državama članicama, osim u Italiji.

Uzrok usporavanja nije nedostatak sunčeve energije niti interesovanja investitora. Problem je u elektroenergetskim mrežama, koje se nisu razvijale jednakom brzinom kao solarne elektrane i sve teže prihvataju velike količine struje proizvedene tokom najsunčanijih delova dana.

Proizvodnja prerasla kapacitet mreže

Solarne elektrane tokom vedrih dana mogu proizvesti više električne energije nego što mreža u tom trenutku može da prenese do potrošača ili sistema za skladištenje. Kada proizvodnja dostigne vrhunac, pojedina postrojenja moraju privremeno da se isključe sa mreže, ukoliko za to imaju tehničke mogućnosti. U drugim slučajevima proizvođači plaćaju potrošačima da preuzmu višak struje, zbog čega cene električne energije padaju ispod nule.

Takve situacije postaju sve češće. U prvoj polovini 2026. godine broj sati sa negativnim cenama električne energije u Nemačkoj bio je 33% veći nego u istom periodu 2024, dok je u Španiji porastao čak 237%!

Evropski operatori elektroenergetskih mreža planiraju da tokom naredne decenije ulože stotine milijardi evra u njihovo proširenje i modernizaciju. Ipak, izgradnja novih dalekovoda, trafostanica i priključaka zahteva vreme, pa se baterijski sistemi sve češće posmatraju kao važan deo rešenja.

Baterije omogućavaju da se višak električne energije sačuva u satima intenzivne solarne proizvodnje, a zatim vrati u mrežu kada proizvodnja oslabi ili potrošnja poraste. Prema procenama Evropske unije, do 2030. godine biće potrebni baterijski sistemi koji mogu da isporuče 150 GW uskladištene električne energije. Na kraju 2025. u EU je bilo instalirano svega 37 GW takvih kapaciteta.

Napredak među državama članicama veoma je neujednačen. Veća primena baterija zahteva čitav niz reformi, od pojednostavljivanja poreskih pravila i ubrzavanja izdavanja dozvola do bolje koordinacije između velikog broja evropskih operatora elektroenergetskih mreža. Među zemljama koje su tom pitanju pristupile ranije i sistematičnije nalazi se Rumunija, država koja se obično ne navodi kao pionir zelene energetske tranzicije.

Rumunska vlada već nekoliko godina podstiče operatore velikih postrojenja, ali i vlasnike domaćinstava, da uz nove solarne panele ugrađuju i baterije. Taj pristup podstakao je istovremeni rast proizvodnih i skladišnih kapaciteta. Iako je izgradnja solarnih elektrana u Evropi u celini stagnirala, u Rumuniji je tokom 2025. zabeležen rast od 45%, zahvaljujući velikoj potražnji i brzom izdavanju dozvola.

Od skupog uvoza energije do 330.000 prozjumera

Snažan podsticaj rumunskoj solarnoj industriji, kao i u drugim delovima Evrope, dala je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine. Nagli rast cena energije naveo je domaćinstva i kompanije da potraže načine da smanje zavisnost od tržišta i vlastite račune za električnu energiju.

Visoke cene struje i izdašne državne subvencije podstakle su oko 330.000 prozjumera da postave solarne panele na svojim objektima. Reč je o domaćinstvima i preduzećima kojima proizvodnja energije nije osnovna delatnost, ali koja deo električne energije proizvode za sopstvene potrebe, a višak predaju mreži.

Kako je broj panela rastao, povećavala se i količina struje koju je trebalo sačuvati za kasniju upotrebu. Prioritet državne politike zato je postepeno pomeren sa same proizvodnje na skladištenje energije. Rumunska vlada je tokom 2025. ukinula deo poreza koji su se odnosili na skladištenje električne energije. U maju 2026. najavila je da će 76 miliona evra iz programa subvencija za solarne sisteme preusmeriti na baterije. Građani su brzo iskoristili priliku da dodatno smanje račune i povećaju energetsku samostalnost. Do kraja prve polovine 2026. godine približno trećina rumunskih prozjumera imala je ugrađene baterijske sisteme.

Skladištenje tamo gde se struja proizvodi

Količina raspoloživih skladišnih kapaciteta samo je deo rešenja. Jednako je važno gde se baterije nalaze. Ako su udaljene od solarnih elektrana, mreža i dalje mora da prenosi velike količine struje do mesta na kojem će ona biti uskladištena.

Rumunija zato podstiče vlasnike solarnih parkova, među kojima su neki od najvećih u Evropi, da baterije postavljaju neposredno uz proizvodna postrojenja. Na taj način višak energije može biti sačuvan na mestu na kojem nastaje, bez dodatnog opterećivanja prenosne i distributivne mreže.

Najznačajniji primer takvog pristupa je projekat Ogrezeni. Planirano je da ovaj kompleks obuhvati solarnu elektranu snage 762 megavata i baterijski sistem kapaciteta jednog gigavat-sata. Kada počne da radi 2027. godine, Ogrezeni će biti jedno od najvećih hibridnih solarno-baterijskih postrojenja u Evropi.

Stroža pravila za priključenje na mrežu

Rumunski model podrazumeva i mere koje kratkoročno mogu usporiti izgradnju novih solarnih elektrana. Od investitora se zahteva da pre postavljanja panela obezbede priključak na mrežu i baterijski sistem. Vlasti su prihvatile takvo usporavanje kako bi sprečile nastanak većih uskih grla u budućnosti.

Agencija AFM, zadužena za raspodelu subvencija za obnovljive izvore energije, ukinula je deo grantova namenjenih solarnim projektima i sredstva usmerila ka baterijama. Istovremeno je povećan minimalni depozit koji kompanije moraju da polože prilikom podnošenja zahteva za priključenje na elektroenergetsku mrežu.

Cilj je da se spreči podnošenje zahteva za projekte koji nisu dovoljno pripremljeni, a čiji investitori samo žele da zauzmu mesto u redu za budući priključak. To je problem prisutan u velikom broju evropskih država, jer mnogi distributeri zahteve obrađuju redosledom kojim su primljeni. Posledica je gomilanje prijava i stvaranje dugih lista čekanja, koje mogu usporiti i projekte spremne za izgradnju.

Na početku evropskog solarnog razvoja glavni cilj bio je da se što brže postavi što više panela. Sazrevanjem industrije postalo je jasno da sama proizvodna snaga nije dovoljna. Dalji razvoj solarne energetike zavisiće od sposobnosti država da usklade nove elektrane sa skladišnim kapacitetima i mogućnostima elektroenergetske mreže.

Rumunija pokazuje kako takva ravnoteža može da se gradi od početka, umesto da baterije i mrežna infrastruktura postanu naknadno rešenje za probleme nastale zbog brzog, ali nedovoljno usklađenog razvoja.

Izvor: Ecoportal