Cilj Rumunije u pogledu učešća energije iz obnovljivih izvora u finalnoj bruto potrošnji energije za 2035. godinu je 41,1%, a za 2050. 86,1%. To je predviđeno energetskom strategijom Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050, za koju je Ministarstva energetike pokrenulo raspravu.

„Ciljevi će biti ispunjeni, uglavnom, povećanjem instalisanog kapaciteta proizvodnje energije iz hidroenergije, vetra i solarnih i geotermalnih izvora, kao i delimičnom elektrifikacijom sistema grejanja i hlađenja. Biomasa će i dalje imati važnu ulogu, ali će se njeno učešće u ukupnom obimu OIE smanjiti sa 52% u 2023, na 29% u 2035. godini“, navodi se u dokumentu.

Diversifikovani miks energije

Što se tiče proizvodnje električne energije, Rumunija ima za cilj da održi svoj diversifikovani miks energije, uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz kontinuirano povećanje proizvodnih kapaciteta iz izvora sa niskim ili nultim emisijama. Cilj za 2035. je dostizanje instalisanog kapaciteta proizvodnje električne energije od 40 GW, što predstavlja povećanje od 95% u odnosu na 2020. godinu.

Od projektovanih kapaciteta za 2035. godinu, približno 82,1% će biti iz obnovljivih izvora, čime će se obezbediti korišćenje domaćih resursa za proizvodnju električne energije.

Sunce i vetar – nosioci tranzicije

Instalisani kapaciteti energije vetra i sunca predstavljaju suštinski element ove tranzicije. Rumunija pretpostavljena u okviru dokumenta Dugoročna strategija Rumunije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte – Rumunija Neutralna 2050. godine, na nivou 2035. instalisanog kapaciteta energije vetra i sunca od približno 24 GW, što ukazuje na pet puta veći porast u odnosu na instalisane kapacitete energije vetra i sunca na nivou godine. 2021. (3 GW energije vetra, odnosno 1,4 GW solarne energije), stoji u nacrtu Strategije.

Predviđeno je i da će svi kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije ostati relativno konstantni, sa uvođenjem novih kapaciteta 2029. godine.

Planirano je da kapaciteti na bazi uglja i lignita budu ugašeni do kraja 2031. godine, dok će kapaciteti zasnovani na prirodnom gasu biti spremni za korišćenje zelenih gasova kao što je vodonik od 2036. godine.

Evropsko finansiranje energetskog razvoja

Istovremeno, procenjena putanja predviđa instalaciju novih kogeneracionih kapaciteta za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi vodonika, biomase i biogasa, kao i instalaciju novih hidrokapaciteta do 2050. godine. Neophodno je povećati kapacitet Rumunije da privuče evropsko finansiranje za razvoj proizvodnih projekata iz obnovljivih izvora, kako bi se obezbedili neophodni mehanizmi finansiranja.

U sektoru grejanja i hlađenja, pored visokoefikasne kogeneracije, koristiće se i alternative, kao što su: proizvodnja na bazi biomase u malim urbanim sredinama; alternativni obnovljivi izvori grejanja za individualne domove i nove stambene komplekse; susedske alternative iz obnovljivih izvora; individualna ili kolektivna rešenja kao što su toplotne pumpe (bilo same ili u hibridnoj konfiguraciji, zajedno sa postrojenjem za kondenzaciju gasa), ili termalni i solarni paneli.

Takođe će se promovisati projekti za povrat preostale energije iz industrije, gde je dostupna i moguća za korišćenje u sistemima grejanja i hlađenja.

Instaliranje novih kapaciteta

„Udeo održive obnovljive energije – SRE-I&R , predstavljaće 42,9% bruto finalne potrošnje energije u sektoru grejanja i hlađenja u 2035. godini, odnosno 75,8% u 2050. godini, nakon povećane upotrebe toplotnih pumpi, solarnih termalnih kolektora, kao i zelenih gasova kao npr. zeleni vodonik. Istovremeno, da bi se dostigao procenjeni udeo SRE-I&R predviđen u strategiji– Neutralna Rumunija do 2050. godine, potrebno je instalirati 10 MW novih kogeneracionih kapaciteta na biomasu svake godine do 2050. godine, kao i instalaciju od 5 MW novih kapaciteta za kogeneraciju vodonika svake godine između 2031. i 2040. godine, odnosno 40 MW svake godine od 2041. do 2050. godine“, takođe se navodi u projektu.

Strategija predviđa povećanje udela toplotnih pumpi za procese grejanja i hlađenja, smanjenje udela biomase i prirodnog gasa. Udeo toplotnih pumpi u potrošnji korisne energije za grejanje i hlađenje u 2050. godini biće 25% prema strategiji.

Decentralizovana proizvodnja energije

Osim toga, da bi se dostigla putanja procenjena u Strategiji, učešće solarnih termalnih kolektora u ukupnoj korisnoj energiji potrebnoj za zagrevanje vode biće 28%, na nivou 2030. godine, a 54% 2050. godine, u urbanoj sredini. , odnosno 16% na nivou 2030. godini i 33% u 2050. godini, u ruralnim područjima.

Što se tiče razvoja decentralizovane proizvodnje energije i samoproizvodnje, cilj je podsticanje usvajanja potrošačkih tehnologija i povećanje instalisanog kapaciteta decentralizovane proizvodnje energije. Cilj je dostići nivo od 2,5 GW ukupno instaliranih potrošačkih kapaciteta 2030. godine.

„Ovaj prelazak na distribuirani energetski sistem omogućiće potrošačima da smanje svoje troškove energije i proizvode čistu i održivu energiju“, navodi se u dokumentu.

Za 2035., Rumunija ima za cilj da pruži pravičan doprinos postizanju cilja EU za dekarbonizaciju i slediće najbolje prakse zaštite životne sredine. Šeme podrške OIE, evolucija troškova emisije gasova staklene bašte, u kombinaciji sa povećanjem performansi tehnologija proizvodnje obnovljive energije, u poređenju sa smanjenjem investicionih i operativnih troškova, ubrzaće energetsku tranziciju u Rumuniji“, naglašava se u dokumentu.

Smanjenje troškova za potrošače

Zato se očekuje da će emisije gasova sa efektom staklene bašte koje se odnose na energetski sektor dostići 11,1 milion tona ekvivalenta CO2 u 2035. godini, što je smanjenje od 89% u odnosu na 1990. godinu.

„Ovaj prelazak na distribuirani energetski sistem će omogućiti potrošačima da smanje svoje troškove energije i proizvode čistu i održivu energiju“, navodi se u dokumentu.

Zato se očekuje da će emisije gasova sa efektom staklene bašte koje se odnose na energetski sektor dostići 11,1 milion tona ekvivalenta CO2 u 2035. godini, što je smanjenje od 89% u odnosu na 1990. godinu.

Zamena uglja

Udeo SRE u električnoj energiji (SRE-E) dostići će 58,5% u 2035. godini i 80,4% u 2050. godini, kao rezultat izgradnje i puštanja u rad novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz OIE (uglavnom vetra i sunca). Istovremeno, očekuje se da će se nekoliko grupa uglja zameniti agregatima kombinovanog ciklusa na prirodni gas i jedinicama na bazi SRE, rekonstrukcija postojećih nuklearnih blokova, izgradnja novih velikih nuklearnih blokova i prvih postrojenja tipa malih modularnih reaktora do 2035. godine.

Pored SRE (energetika hidro, vetra i sunca), kapaciteti za čistu proizvodnju iz nuklearnih i gasnih izvora sa niskim emisijama biće prošireni, za raznovrsnu i uravnoteženu mešavinu energije sa niskim emisijama ugljenika.

Što se tiče modernizacije postojećih kogeneracionih postrojenja i izgradnje novih grupa za zamenu postojećih zagađujućih kapaciteta, to će rezultirati povećanjem energetske efikasnosti blokova postrojenja u radu i unapređenjem proizvodnje električne i toplotne energije u kogeneracionim postrojenjima visoke efikasnosti.

Novi ciklus investicija

„U 2050. godini ukupna proizvodnja električne energije će premašiti 100% bruto finalne potrošnje, jer će jedan deo biti korišćen za proizvodnju zelenog vodonika“, navodi se u projektu.

Na nivou 2050. godine biće neophodan novi ciklus investicija za zamenu proizvodnih kapaciteta instaliranih u periodu 2020-2030, koji će doživeti kraj svog životnog veka. Ovo će takođe nametnuti potrebu za pronalaženjem rešenja za reciklažu ili bezbedno skladištenje korišćenih komponenti.

U horizontu iste godine procenjuje se potreba da se obezbedi balansiranje za 15-20 GW instaliranih u elektranama sa prekidnom proizvodnjom, na nivou SEN. U tom smislu, pored postojećih kapaciteta, ističe se mogućnost razvoja baterijskih sistema velikog kapaciteta ili geografski disperzovanih akumulatorskih sistema srednjeg ili malog kapaciteta, kao marginalnog rešenja na balansnom tržištu.

Gorivne ćelije

U ovom pravcu, tehnologije, koje su trenutno skupe, ali koje bi mogle postati ekonomski izvodljive i blagovremene, u zavisnosti od tehnološkog napretka i evolucije energetskom sektoru, su gorivne ćelije kroz proces hidrolize, zasnovane na energiji OIE i drugim tehnologijama proizvodnje energije sa niskom emisijom ugljenika, ističe se u dokumentu.

Izvor: Energyworld