U svetu postoji više zanimljivih inicijativa da ugalj nastavi da se koristi, ali kao zeleni energent. Japanska firma Osaki KulGen je dovršila integraciju postrojenja sa gorivnim ćelijama sa čvrstim oksidom (SOFC) snage 1,2 MW i u aprilu ove godine započela je ispitivanja. Treća faza uključuje izgradnju postrojenja za utečnjavanje CO2. Inovacije dolaze i iz Sjedinjenih Američkih Država.
Analiza 55% svetskih projekata hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) pokazala je poražavajuće rezultate. CCS tehnologija postoji već 50 godina i mnogi projekti su propali i nastavljaju da propadaju, sa samo nekolicinom operativnih. IEA je naglasila da je potrebno povećanje kapaciteta na 1,6 milijardi tona zbrinutog ugljen-doksida do 2030, kako bi se svet našao putu dostizanja globalnog „neto-nultog scenarija“ do 2050.
Dvostranački infrastrukturni paket predviđa izdvajanje više od 8,58 milijardi dolara za hvatanje, transport i uklanjanje ugljenika. Bajdenova administracija je posebno podstakla hvatanje ugljenika za industrije poput cementa i čelika, koje je teško elektrifikovati i dekarbonizovati. Ekološki aktivisti su zabrinuti da fokus na hvatanju i uklanjanju ugljenika smanjuje napore da se privrede odviknu od fosilnih goriva.
Tehnologija gde se ugljenik iz vazduha hvata i ubrizgava u zemlju, a zatim pretvara u kamen postoji već decenijama, ali je tek poslednjih nekoliko godina na meti milijardera, koji su sve aktivniji u borbi protiv klimatskih promena. Ilon Mask je nedavno objavio nagradu od 100 miliona dolara za najbolju tehnologiju za hvatanje ugljenika. Ovu tehnologiju podržava i Bil Gejts jer, kako kaže „pomaže prirodi da pomogne sama sebi“.
