U hrvatskoj industriji, Energija je u januaru zabeležila pad četvrti mesec zaredom i to po stopi 8,1%. Industrijska proizvodnja pala je u Snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 5,3% na godišnjem nivou, u Rudarstvu i eksploataciji za 1,1% , kao i u Prerađivačkoj industriji, koja čini gotovo 84% ukupne industrijske proizvodnje, za 2,4%.
Premijer Modi tvrdi da optimizam Indije vezan za uspešno sprovođenje energetske tranzicije ima tri glavna stuba – povećavanje proizvodnje energije iz obnovljivh izvora, smanjenje upotrebe fosilnih goriva i usmeravanje zemlje ka ekonomiji zasnovanoj na gasu.
Prema studiji Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, koncentracije gasovitog zagađenja vazduha premašile su granice SZO u 27 glavnih gradova Evrope prošle godine. Podaci ukazuju na to da je sektor drumskog saobraćaja bio je glavni izvor emisije azotnih oksida u 2020. godini. Zakonodavci moraju da pronađu bolja rešenja za smanjenje emisija u saobraćaju. CREA predlaže uključivanje strožih standarda u Direktivu o kvalitetu vazduha i u reviziju Direktive o industrijskim emisijama.
Tokom panel diskusije na prošlonedeljnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, analitičar Tomas Hune-Sparbor se osvrnuo se na trenutnu energetsku tranziciju i izrazio strah da Svet nije dovoljno naučio iz drugih tehnoloških revolucija kojima smo bili svedoci u prošlosti. „Do sada smo u prošlosti videli brojne industrijske revolucije i energetske tranzicije, ali ono što sada zaista vidimo je potpuna transformacija naše celokupne ekonomije kako bi se trenutna energetska tranzicija sprovela uspešno“.
Iako je Berlin povećao uvoz gasa iz Norveške, Holandije i drugih zemalja, teško pogođeni delovi industrijskog sektora su zabrinuti nad sopstvenom sudbinom. Nemačka potrošnja prirodnog gasa pala je za 14 odsto u 2022. u poređenju sa prosečnom potrošnjom u poslednje četiri godine, a u industriji je taj pad bio 15 odsto. Hemijski sektor je teško pogođen.
Zakon o smanjenju inflacije SAD motiviše kompanije da se presele iz Evrope u Ameriku. Zbog rastuće krize poslednjih deset meseci, cena energije je postala glavni izazov koji, u kombinaciji sa prevelikim subvencijama, izlaže francusku i evropsku industriju riziku od velikog industrijskog šoka.
Industrijska baza Evrope zapošljava oko 35 miliona ljudi ili otprilike 15 posto radno aktivnog stanovništva. Vodeći industrijalci evropskog bloka upozorili su ranije ovog meseca na potencijalno razarajući ekonomski uticaj energetske krize koja pogađa evropu. Već postoje dokazi da velike kompanije smanjuju proizvodnju u nekim sektorima zbog nestašice energenata, čak i pre nego što nastupi zima, dok bi neke industrije mogle biti primorane da premeste svoje proizvodne kapacitete u delove sveta koji mogu da ponude jeftiniju i pouzdaniju električnu energiju.
Godinama se život u bosanskoj Brezi vrteo oko njenog rudnika uglja. Sada globalni prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ugrožava industriju koja je nekada bila ponos komunističke Jugoslavije. Dve trećine električne energije u Bosni se proizvodi u nekoliko elektrana na ugalj, koje su uglavnom stare, iz komunističkog perioda.
Čak 11 evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da pogura ambiciozne mere za suzbijanje otpada u tekstilnoj industriji u novoj tekstilnoj strategiji. Očekuje se da će ova strategija biti predložena u narednim mesecima. Jedan od predloga je da se istraži koji bi materijali mogli da se recikliraju po principu tekstil u tekstil, što bi povećalo stopu reciklaže.
Voda, posebno ona za piće, bez koje nema života sve češće je top tema – kod nas i u svetu. O tome da li Srbija ima dovoljne količine vlastitih voda za sve potrebe, kako gazdujemo vodnim resursima, brinemo li na pravi način o vodoizvorištima, jer su tu locirani reni bunari za napajanje vodom gradova i naselja… u današnjoj Energiji Sputnjika Jelica Putniković razgovara sa hidrogeologom, prof. dr Zoran Stevanović, sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu.
