Klimatske promene sve više opterećuju države i građane, posebno zemlje u razvoju, zbog čega Antonio Gutereš traži veće učešće kompanija iz sektora nafte, gasa i uglja u finansiranju štete i prilagođavanja. Istovremeno, poziva države na brže smanjenje emisija i ulaganje u obnovljive izvore energije.
Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.
Novi izveštaj UNEP-a upozorava da će globalno zagrevanje verovatno preći 1,5 °C već do kraja decenije. Aktuelne politike vode ka znatno višem zagrevanju, dok će posledice, poput topljenja ledenih pokrivača, rasta nivoa mora i gubitka ekosistema, trajati vekovima. Zato su neophodni istovremeno brzo smanjenje emisija, prilagođavanje i dugoročne neto-negativne emisije.
Programom zaštite prirode Srbije za period 2026–2031. godine, koji je vlada Srbije juče usvojila, na celovit način utvrđuju se ciljevi i mere za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Cilj je da do 2031. godine Srbija ima efikasan i integrisan sistem zaštite prirode, koji sprečava gubitak biodiverziteta, podstiče obnovu ekosistema i jača njihovu otpornost na klimatske promene.
Bujična poplava u Nepalu, koju je najverovatnije izazvala lavina leda, stenja i zemlje sa glečera, odnela je najmanje osam života, dok se 384 turista vode kao nestala. Stručnjaci upozoravaju da ubrzano topljenje glečera i sve češće ekstremne vremenske pojave povećavaju rizik od ovakvih katastrofa širom himalajskog regiona.
Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam, ključno pitanje nije šta je uzrok pojave ekstremnih vremenskih uslova, već da li ćemo ih sačekati spremni, ili ne. Da li ćemo sistem održati bez obzira na njih, ili ne. Za inženjersku misao prilikom planiranja sistema uzroci su, zapravo, delimično i irelevantni – ono što je ključno jesu moguće posledice. Odnosno, priprema sistema kroz adekvatan planerski proces, da iste preživi sa minimalnom štetom po opremu i sigurnost snabdevanja domaćih potrošača.
Sve češći ekstremni toplotni talasi oštećuju nemačke auto-puteve, jer postojeći materijali nisu projektovani za današnje klimatske uslove. Stručnjaci predlažu svetlije kolovoze, reflektujuće slojeve i napredni bitumen otporniji na vrućinu i mraz, ali upozoravaju da će primena novih standarda ići sporo bez bržih izmena propisa.
Nova analiza akademskih podataka koju je sproveo Oksfam, objavljena u časopisu Nature, pokazuje da su emisije BP, Ševrona, EksonMobila, Šela i TotalEnerdžisa bile dovoljne da izazovu jedan od četiri toplotna talasa prijavljena širom sveta između 2000. i 2023. godine. Oksfam procenjuje da bi porez na profit najvećih korporacija fosilnih goriva mogao da prikupi do 400 milijardi dolara globalno u prvoj godini, dovoljno da pokrije godišnje troškove prilagođavanja klimatskim promenama na globalnom jugu. Dodatni porez na višak profita svih korporacija mogao bi da generiše do 681 milijardu dolara globalno.
Ne očekuju se neke značajnije padavine tokom avgusta. Jedini niži vodostaji Dunava u Srbiji zabeleženi su davne 1909. godine. Očekuje se da će zbog niskog vodostaja Dunava biti problema i u poljoprivredi, a situacija nije mnogo bolja ni sa ostalim rekama u Srbiji. Ekosistemi su jako su narušeni, jer imate malu količinu vode koja se brzo zagreje i sve manje kiseonika. Do septembra se očekuje veliki deficit u padavinama, kako u Srbiji, tako i u Srednjoj Evropi, kaže Dejan Vladiković iz Republičkog hidrometoeorološkog zavoda za Insajder.
Visoke temperature buše rupu od više milijardi evra u već posrnuloj ekonomiji Evropske unije. Od suše na njivama do pada produktivnosti u fabrikama, EU oseća vrućinu koja prevazilazi ono što termometri mogu pokazati. Ekonomisti upozoravaju da toplotni talasi izazvani klimatskim promenama više nisu privremeni događaji već strukturni makroekonomski rizik
Od merenja do smanjenja emisija – kako kompanije upravljaju svojim karbonskim otiskom, tema je kojom se Svetlana Duvnjak, rukovodilac Sektora za zaštitu životne sredine u kompaniji NIS bavi u autorskom tekstu objavljenom u novom broju Marketing mreža magazine.
Generalna skupština UN podržala je rezoluciju koja potvrđuje stav Međunarodnog suda pravde da države imaju pravnu obavezu da štite klimu i životnu sredinu od emisija gasova sa efektom staklene bašte. Dokument poziva zemlje da ispune klimatske obaveze iz Pariskog sporazuma i da pojačaju saradnju u borbi protiv klimatskih promena. Naglašeno je da je odgovornost za klimatsku krizu pravno pitanje, a ne samo politički izbor, uz poruku o ubrzanoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.
