Na samitu COP31 u Antaliji svetski lideri pozvali su na snažniju globalnu mobilizaciju, veća ulaganja i pretvaranje klimatskih obećanja u konkretne mere. SMO upozorava da klimatski pokazatelji dostižu rekordne vrednosti, ali ističe da širenje sistema za rano upozoravanje i ulaganja u meteorološka osmatranja mogu značajno smanjiti posledice prirodnih katastrofa.
COP31 počeo je u Antaliji uz učešće više od 90 svetskih lidera, a u fokusu samita su smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, finansijska pomoć zemljama pogođenim klimatskim promenama i ubrzavanje energetske tranzicije. Učesnici će pokušati da konkretizuju ranije preuzete klimatske obaveze, dok se očekuju i razgovori o smanjenju emisija metana i povećanju ulaganja u obnovljive izvore energije.
Oksfam upozorava da najbogatiji dvostruko profitiraju od klimatske krize – kroz ulaganja u zagađujuće industrije i kompanije koje zarađuju na saniranju njenih posledica, dok najveći teret snose najsiromašniji. Organizacija traži veće poreze za najimućnije i velike zagađivače, uz ocenu da koncentracija bogatstva i političkog uticaja može da uspori sprovođenje mera za smanjenje emisija.
UNEP je vodeća svetska organizacija u oblasti zaštite životne sredine. Ona predvodi međunarodne napore i podstiče saradnju u zaštiti životne sredine, pružajući državama i stanovništvu informacije i podršku kako bi unapredili kvalitet života bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Niži prihodi, zavisnost od uglja ili život u poplavnom području znače da isti klimatski šok ne pogađa sve podjednako, a takve razlike mogu pojačati i produžiti privredne potrese. Za ECB je presudno da li su ti efekti privremeni ili trajni i koliko se šire kroz privredu, jer od toga zavisi procena rizika po stabilnost cena i finansijsku stabilnost.
Klimatske promene sve više opterećuju države i građane, posebno zemlje u razvoju, zbog čega Antonio Gutereš traži veće učešće kompanija iz sektora nafte, gasa i uglja u finansiranju štete i prilagođavanja. Istovremeno, poziva države na brže smanjenje emisija i ulaganje u obnovljive izvore energije.
Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.
Novi izveštaj UNEP-a upozorava da će globalno zagrevanje verovatno preći 1,5 °C već do kraja decenije. Aktuelne politike vode ka znatno višem zagrevanju, dok će posledice, poput topljenja ledenih pokrivača, rasta nivoa mora i gubitka ekosistema, trajati vekovima. Zato su neophodni istovremeno brzo smanjenje emisija, prilagođavanje i dugoročne neto-negativne emisije.
Programom zaštite prirode Srbije za period 2026–2031. godine, koji je vlada Srbije juče usvojila, na celovit način utvrđuju se ciljevi i mere za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Cilj je da do 2031. godine Srbija ima efikasan i integrisan sistem zaštite prirode, koji sprečava gubitak biodiverziteta, podstiče obnovu ekosistema i jača njihovu otpornost na klimatske promene.
Bujična poplava u Nepalu, koju je najverovatnije izazvala lavina leda, stenja i zemlje sa glečera, odnela je najmanje osam života, dok se 384 turista vode kao nestala. Stručnjaci upozoravaju da ubrzano topljenje glečera i sve češće ekstremne vremenske pojave povećavaju rizik od ovakvih katastrofa širom himalajskog regiona.
Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam, ključno pitanje nije šta je uzrok pojave ekstremnih vremenskih uslova, već da li ćemo ih sačekati spremni, ili ne. Da li ćemo sistem održati bez obzira na njih, ili ne. Za inženjersku misao prilikom planiranja sistema uzroci su, zapravo, delimično i irelevantni – ono što je ključno jesu moguće posledice. Odnosno, priprema sistema kroz adekvatan planerski proces, da iste preživi sa minimalnom štetom po opremu i sigurnost snabdevanja domaćih potrošača.
Sve češći ekstremni toplotni talasi oštećuju nemačke auto-puteve, jer postojeći materijali nisu projektovani za današnje klimatske uslove. Stručnjaci predlažu svetlije kolovoze, reflektujuće slojeve i napredni bitumen otporniji na vrućinu i mraz, ali upozoravaju da će primena novih standarda ići sporo bez bržih izmena propisa.
