Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Prvih milion tona termički tretiranog otpada predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji Beograd upravlja otpadom – od odlaganja na deponiju ka iskorišćenju otpada kao resursa. To je rezultat višegodišnje saradnje Grada Beograda, naših partnera i institucija koje su podržavale ovaj projekat od samog početka“, izjavio je Vladimir Milovanović, direktor Beo Čiste Energije povodom toga što je čak milion tona komunalnog otpada iskorišćeno je za proizvodnju električne i toplotne energije u Centru za upravljanje otpadom u Vinči.
Sa donacijom od 2,64 miliona evra za pripremne radove za sanaciju i zatvaranje 17 nesanitarnih deponija na području Pirota, Sremske Mitrovice i Valjeva EBRD-a, EU i WBIF podržavaju čistiju i zdraviju životnu sredinu za oko800.000 građana. Paralelno sa zatvaranjem nesanitarnih deponija, putem šireg investicionog programa koji finansiraju EBRD i AFD biće omogućena izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će zameniti postojeće nesanitarne deponije.
Želim ovom projektu mnogo uspeha i pružiću mu svoju podršku“, rekao je Nj.E. Naohiro Tsutsumi, ambasador Japana u Republici Srbiji tokom jučerašnje posete Centru za upravljanje otpadom u Vinči, koji predstavlja prvi integrisani sistem za upravljanje otpadom u Srbiji i jugoistočnoj Evropi. Proširenje kapaciteta za termički tretman otpada, izgradnja još jedne elektrane na otpad, moglo da bude svrsishodno i dugoročno rešenje, rekao je Vladimir Milovanović, direktor Beo Čiste Energije.
Upravljanje otpadom nije pitanje jedne tehnologije, nego pitanje sistema. Deponije, reciklaža, RDF, insineracija, gasifikacija, piroliza, plazma tretman i korišćenje pepela ili građevinskog otpada nisu međusobno isključive teme. One su delovi istog lanca. Otpad postaje bogatstvo tek kada prestane da bude nepoznata, pomešana i nekontrolisana masa, a postane karakterisana sirovina sa poznatim putem tretmana. To je tačka u kojoj ekologija, energetika i industrija počinju da rade zajedno, navodi dr Dejan Cvetinović iz Instituta za nuklearne nauke Vinča u svom autorskom tekstu povodom učešća na Forumu Energije Balkana „Otpad – bogatstvo koje bacamo”.
Da li će se graditi nova TE TO na komunalni otpad u Vinči, gde već skoro dve godine Beo Čista Energija proizvodi toplotnu i električnu energiju spaljivanjem otpada na deponiji, zavisi od Skupštine Grada Beograda. Ovim rešenjem sav komunalni otpad Beograda bi bio iskorišćen za proizvodnju energije, a odlaganje na deponiju bi bilo ukinuto. Beograd bi se pridružio malom broju evropskih tzv. zero landfilling city (prestonica sa nultom deponijom), dok bi ekološki efekti bili vrlo pozitivni, kaže Vladimir Milovanović, direktor Beo Čista Energija, učesnik predstojećeg foruma Energije Balkana Otpad – bogatstvo koje bacamo.
Kompanija Nova Alumina planira da izgradi energanu na alternativna goriva, dominantno komunalni otpad. Izgradnjom nove energane smanjuje se emisija štetnih gasova, čime se direktno doprinosi zaštiti životne sredine i poboljšanju kvaliteta vazduha, a, pored toga, smanjuje se i potreba za deponijama.
U energani Bikarac će se otpad i prosušeni mulj pretvarati u toplotnu i električnu energiju. To će biti prvi sveobuhvatni centar za upravljanje otpadom koji će uključivati sve delove cirkularnog upravljanja, jer će otpad postati novi izvor energije.
U novoj emisiji „Energija Sputnjika“ Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija razgovara o organskom otpadu kao izvoru energije u biogasnim postrojenjima sa novinarkom Jelicom Putniković.
Kao deo svog programa „Zeleni dogovor“ (Green Deal), Evropska komisija je predložila reviziju direktive 2021. Belgijsko predsedništvo EU sada pokušava da izađe iz ćorsokaka predlogom koji donosi dodatna izuzeća od direktive, fokusirajući se na postrojenja na biomasu.
Mišljenja stručnjaka o tome treba li u Hrvatskoj graditi energane su podeljena. Jedni kažu da je to samo drugo ime za spalionicu sa svim štetnim posledicama, dok drugi smatraju da je to uobičajeni evropski model iskorišćavanja otpada, potreban zbog energije koju energane proizvedu.
Evropska komisija izdaje posebne preporuke za 18 država članica EU koje su u opasnosti da ne ostvare glavne ciljeve recikliranja za 2025. godinu. Količina proizvedenog ambalažnog otpada stalno raste. Od 2013. do 2020. godine količina ambalažnog otpada nastalog u Evropskoj uniji porasla je za 15 odsto i dostigla skoro 80 miliona tona.
