Na 203. sednici Hrvatske Vlade, održanoj 14. septembra, usvojen je Nacrt predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predloženim izmenama i dopunama predviđaju se snažniji nadzor, sprečavanje nezakonitog postupanja, efikasnije uklanjanje protivzakonito odbačenog otpada, obezbeđivanje finansijske odgovornosti za sanaciju i usklađivanje sa novim pravnim okvirom Evropske unije. Uz to, izmene i dopune trebalo bi da omoguće čvršći, transparentniji i sprovodiviji sistem nadzora nad upravljanjem otpadom, punu sledljivost otpada i efikasniji rad nadležnih organa i jedinica lokalne i područne samouprave.

„Ovim Zakonom ne uvodimo nove administrativne obaveze, već obezbeđujemo da se zna ko upravlja otpadom, gde se otpad nalazi i kako se prevozi, kao i ko je odgovoran za nepravilnosti i ko će sanirati posledice. Zato je njegov jasan cilj manje nezakonitog otpada u životnoj sredini, veća odgovornost počinilaca i efikasniji sistem za građane i privredu. Uz sanaciju odlagališta u Gospiću, istovremeno radimo na tome da kroz zakonske izmene dodatno zatvorimo prostor i mogućnosti za nezakonito postupanje sa otpadom“, poručila je tom prilikom ministarka zaštite životne sredine i zelene tranzicije Marija Vučković.

Snažniji nadzor nad prevozom i odlaganjem

Novim Zakonom o upravljanju otpadom, odnosno njegovim izmenama i dopunama, uvodi se neprekidan video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom, praćenje vozila za prevoz otpada GPS-om i jasna pravila za privremeno zadržavanje sumnjivih pošiljki, vozila i opreme.

Video-nadzor su dužne da obezbede osobe koje imaju dozvolu za upravljanje otpadom, koje su upisane u Očevidnik sakupljača i obrađivača i koje upravljaju reciklažnim dvorištem ili su njegovi vlasnici. Njime se moraju pratiti svi ulazi na lokaciju i omogućiti prikaz vozila, vozača i registarskih oznaka. Snimci se čuvaju 30 dana i na zahtev dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine i zelene tranzicije, Državnom inspektoratu i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Sva vozila kojima se prevozi otpad na području Hrvatske moraće da budu opremljena uređajem za GPS. Pravilo se odnosi i na prekogranični promet otpadom, nezavisno od zemlje u kojoj je prevoznik registrovan.

Takođe se proširuje krug obveznika elektronskog očevidnika o nastanku i toku otpada (e-ONTO), a uvodi se i obaveza prethodnog unosa podataka za određene uvozne i izvozne pošiljke. Sam informacioni sistem proširuje se prostornim prikazom lokacija, podacima o zabranama i objedinjenim pregledom prava za upravljanje otpadom.

Lokacije na kojima se upravlja neopasnim otpadom kontrolisaće se najmanje jednom godišnje, dok će one sa opasnim otpadom biti kontrolisane najmanje dva puta godišnje. Kontrolne aktivnosti uključuju proveru uslova iz samih dozvola, stvarnih vrsta i količina otpada, načina skladištenja i obrade, vođenja evidencija i dovoljnosti finansijskog jemstva.

Kontrolu obavlja telo nadležno za inspekcijski nadzor, u saradnji sa komunalnim redarima i telom koje je izdalo dozvolu, dok koordinaciju obavlja MZOZT. Ako je za lokaciju ili postrojenje propisana ekološka dozvola, ispunjavanje njenih uslova proverava se najmanje dva puta godišnje.

U slučaju sumnjivih radnji, pošiljka otpada može se van lokacije na kojoj se upravlja otpadom držati na robnom terminalu do 30 dana, uz mogućnost produženja do tri meseca od istovara uz saglasnost nadležnog organa. Nadležni organi dobijaju i ovlašćenje za privremenu obustavu prevoza i zadržavanje pošiljke, vozila i opreme kada dokumentacija nije dostavljena ili kada postoje okolnosti koje ukazuju na moguću nezakonitu pošiljku.

Konačno, unapređuje se mrežna aplikacija ELOO, putem koje se anonimno može prijaviti lokacija, količina i vrsta odbačenog otpada. Komunalni redar mora da postupi po takvoj prijavi u roku od osam dana i da u istom roku nakon postupanja unese podatke o statusu predmeta u ELOO.

Stroži kriterijumi za izdavanje dozvola

Radi sprečavanja nezakonitih radnji, MZOZT će uspostaviti i javno objaviti Popis osoba kojima je zabranjeno da upravljaju otpadom, pri čemu se zabrana, uz pravna lica, vezuje i za odgovorna i povezana lica. Time se sprečava mogućnost da istu delatnost nastavi druga kompanija.

Taj popis obuhvataće osobe kojima je izrečena krivična, prekršajna, procesna ili inspekcijska zabrana, kao i osobe koje nisu izvršile naloženu upravnu meru.

Na županijskom nivou preciznije se određuju uslovi za izdavanje, preispitivanje i ukidanje dozvola. Istovremeno se predviđa prethodna saglasnost opštinskog načelnika, odnosno gradonačelnika i župana, dok dozvolu potpisuje župan, odnosno gradonačelnik Zagreba.

Veća odgovornost za nezakonito postupanje

Novi Zakon o upravljanju otpadom, odnosno njegove izmene i dopune, trebalo bi da donesu i novine u oblasti finansijske odgovornosti. Finansijsko jemstvo mora biti dovoljno za uklanjanje, oporabu ili zbrinjavanje otpada, sanaciju lokacije i eventualnu štetu. Njegova dovoljnost proveravaće se jednom godišnje, u skladu sa aktuelnim stanjem na terenu i procenom troškova sanacije.

Takođe se, u skladu sa načelom da zagađivač plaća, jača mogućnost naplate troškova sanacije sticanjem založnog prava na imovini zagađivača do visine troškova sanacije. Uz to, jedinice lokalne samouprave stiču zakonsko založno pravo radi naplate troškova uklanjanja odbačenog otpada.

Ako Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost ne uspe da naplati troškove ni u izvršnom postupku, predviđa se sticanje vlasničkog udela srazmernog nepodmirenim troškovima sanacije.

Uvodi se i odgovornost članova trgovačkih društava kada se pravno lice zloupotrebljava za nezakonito postupanje sa otpadom. Počinilac koji odbaci otpad na privatnoj nepokretnosti bez znanja vlasnika dužan je da vlasniku nadoknadi sve troškove uklanjanja, dok, ako vlasnik to svesno dozvoli, i on snosi troškove uklanjanja.

Efikasnije upravljanje otpadom

Opštine i gradovi dobijaju jasnije obaveze u vezi sa upravljanjem otpadnom zemljom i kamenjem, reciklažnim dvorištima za građevinski otpad, obezbeđivanjem prostora za ponovnu upotrebu i godišnjim akcijama uklanjanja protivzakonito odbačenog otpada. Istovremeno se za opasan otpad propisuje da je neznatna količina manja od 0,1 kilograma.

Mešani komunalni otpad usmerava se u pripadajuće centre za upravljanje otpadom, a treba ga predavati isključivo osobi koja upravlja tim centrom.

Za posebne kategorije otpada uređuju se i sistem ovlašćenja i ugovora sa FZOEU-om, teritorijalna dostupnost sakupljanja, sigurnosne rezerve kapaciteta i odgovornost proizvođača za finansiranje sakupljanja i obrade.

Na kraju, od 1. januara 2028. godine zabranjuju se jednokratna plastična pakovanja za voće, povrće i pečurke, a istovremeno se proširuje i spisak ograničenih plastičnih proizvoda, uz odloženu primenu radi prilagođavanja tržišta, navodi se u objavi MZOZT-a.

Izvor: Energetika