Na samitu COP31 u Antaliji svetski lideri pozvali su na snažniju globalnu mobilizaciju, veća ulaganja i pretvaranje klimatskih obećanja u konkretne mere. SMO upozorava da klimatski pokazatelji dostižu rekordne vrednosti, ali ističe da širenje sistema za rano upozoravanje i ulaganja u meteorološka osmatranja mogu značajno smanjiti posledice prirodnih katastrofa.
COP31 počeo je u Antaliji uz učešće više od 90 svetskih lidera, a u fokusu samita su smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, finansijska pomoć zemljama pogođenim klimatskim promenama i ubrzavanje energetske tranzicije. Učesnici će pokušati da konkretizuju ranije preuzete klimatske obaveze, dok se očekuju i razgovori o smanjenju emisija metana i povećanju ulaganja u obnovljive izvore energije.
Evropa je postavila ambiciozne klimatske ciljeve, ali njihovo ostvarivanje prate duboke protivrečnosti o kojima se retko govori jezikom koji nije politički obojen. Upravo zato ova slika otvara pitanje koje evropska energetska politika ne sme da zaobiđe: da li smo energetsku tranziciju dovoljno zasnovali na inženjerskim proračunima, ekonomskim mogućnostima i raspoloživim resursima, ili smo previše prostora prepustili političkim obećanjima i pojednostavljenim porukama?
Iz JP Vojvodinašume apeluju na građane i organizacije da ne preduzimaju samoinicijativne aktivnosti u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, jer neadekvatna sadnja i unošenje stranih biljnih vrsta mogu dodatno ugroziti osetljiv ekosistem.
Veštačka inteligencija pomogla je naučnicima da otkriju 9.389 hemijskih reakcija koje bi mogle da unaprede pretvaranje ugljen-dioksida u metanol i druge vredne proizvode, čime je prevaziđeno ograničenje dosadašnjih modela. Proširena mreža reakcija omogućila je znatno preciznija predviđanja i otkrila neočekivani način prenosa vodonika, što bi moglo da doprinese razvoju efikasnijih katalizatora i unapređenju proizvodnje goriva i industrijskih hemikalija.
UNEP je vodeća svetska organizacija u oblasti zaštite životne sredine. Ona predvodi međunarodne napore i podstiče saradnju u zaštiti životne sredine, pružajući državama i stanovništvu informacije i podršku kako bi unapredili kvalitet života bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Rudnik uglja Velenje bio je u ponedeljak, 5. oktobra 2026. godine, domaćin sastanka međunarodnih partnera na projektu GeoSolar, u okviru kojeg se istražuju mogućnosti povezivanja solarne energije i toplote podzemnih voda radi efikasnijeg daljinskog grejanja sa niskim emisijama ugljenika. Projekat je počeo u julu 2025. godine i trajaće 42 meseca. Rudnik Velenje učestvuje zajedno sa Univerzitetom u Utrehtu, koji koordinira projekat, i partnerima iz Holandije, Poljske i Slovenije, među kojima je i velenjski zavod KSSENA. Projekat GeoSolar sufinansira Istraživački fond za ugalj i čelik Evropske unije (RFCS).
Deklaracija naglašava smanjenje zagađenja, efikasnije korišćenje vode, smanjenje gubitaka u sistemima, bezbednu ponovnu upotrebu prečišćenih voda i razvoj dodatnih izvora vode tamo gde su stručno, ekološki i ekonomski opravdani
Građanima beogradskih opština dostupni su besplatni EKO filteri za individualna ložišta, čija je efikasnost u smanjenju zagađenja procenjena na 40,7 do 51,1 odsto. Filteri koriste nano tehnologiju za zadržavanje dela PM čestica i drugih nečistoća, a cilj programa je smanjenje emisija štetnih materija i poboljšanje kvaliteta vazduha.
Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu trenutno miruje zbog nedostatka novca, dok za prvu fazu, nakon raskida ugovora sa kineskim CMEC-om, još nije zaključen komercijalni ugovor sa francuskim SADE-om. Druga faza, koja predviđa izgradnju postrojenja u Velikom Selu uz angažovanje kompanija SUEZ i Vansi, takođe nije dobila komercijalni ugovor, iako bi realizacija projekta trebalo da omogući prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda centralnog beogradskog kanalizacionog sistema.
Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Obnova Deliblatske peščare ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta osnovni prioritet.
