BH-Gas traži izrađivača studije izvodljivosti vredne 370.000 KM, koja treba da utvrdi trasu, troškove i ekonomsku opravdanost projekta povezivanja Unsko-sanskog kantona sa gasnom mrežom Hrvatske. Prva faza, duga oko 80 kilometara, mogla bi da bude završena do kraja 2030. godine, pod uslovom da se na vreme izgradi i odgovarajuća infrastruktura na hrvatskoj strani.
Investitori širom Balkana planiraju više od 50 gigavata projekata obnovljivih izvora energije, ali razvoj solarnih elektrana i vetroelektrana usporavaju nedovoljni kapaciteti mreže, komplikovane procedure i nedostatak prekograničnih veza. Izgradnja dalekovoda, trafostanica i sistema za skladištenje energije, uz obezbeđivanje pouzdanih uslova za priključenje, biće ključna za realizaciju projekata i efikasnije korišćenje domaćih energetskih resursa.
Hrvatska je u potpunosti spremna za predstojeću grejnu sezonu, skladište gasa Okoli popunjeno je 85 odsto, a potpuno je spreman i LNG terminal na Krku, rečeno je u četvrtak na tradicionalnom obeležavanju Dana gasa u organizaciji Hrvatske stručne udruge za gas.
Evropska komisija smatra da je Mađarska morala da spreči MOL da vodi investicionu arbitražu protiv Hrvatske pred američkim sudom, jer takvi sporovi između država članica nisu dozvoljeni prema pravu EU. Ukoliko sud EU prihvati argumente Komisije, Hrvatskoj bi to moglo omogućiti da izbegne plaćanje 286 miliona evra odštete MOL-u.
Prvim državnim programom podrške u Hrvatskoj potpisano je 47 ugovora sa investitorima u baterijska skladišta, vrednih ukupno 16,3 miliona evra, a realizacijom projekata kapacitet velikih sistema trebalo bi da poraste za 250 megavatsati. Uz državne podsticaje, nove baterijske projekte razvijaju HEP i privatni investitori, dok broj zahteva za priključenje pokazuje sve veće interesovanje za skladištenje električne energije.
Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) predlaže da se umesto aktuelnog subvencionisanja cene goriva uvedu potpore prema proizvodnji i površini poljoprivrednog zemljišta, a za stočare prema broju grla, saopštio je HPK u ponedeljak.
Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Promene zakona omogućiće i stanarima višestambenih zgrada da proizvode električnu energiju iz solarnih elektrana na krovovima i dele eventualne viškove. Građanima se istovremeno omogućava izbor između fiksnih i dinamičnih cena struje, dok se uvodi i zabrana isključivanja električne energije ugroženim kupcima.
Najveće prepreke za realizaciju projekta trenutno predstavljaju nerešeno pitanje državne imovine, model finansiranja i činjenica da međunarodni sporazum između BiH i Hrvatske još nije ratifikovan. Iako su iz Vlade FBiH ranije najavljivali skoro potpisivanje ugovora sa američkom kompanijom AAFS Infrastructure & Energy, konkretni dogovor još nije postignut, dok se kao dodatni izazov nameće obezbeđivanje buduće potrošnje gasa.
Letnji maksimumi potrošnje struje u Hrvatskoj prestigli su zimske, a u avgustu je zabeležen istorijski satni maksimum od 3.400,5 megavat-sati (MWh), pokazali su podaci Hrvatskog operatora prenosnog sistema (HOPS).
Hrvatska elektroprivreda pokrenula je postupak procene uticaja na životnu sredinu za reverzibilnu hidroelektranu Vinodol. Projekat predviđa izgradnju gornjeg akumulacionog bazena Razromir i povezivanje sa postojećim Tribaljem. Postrojenje bi skladištilo višak energije pumpanjem vode, a proizvodilo struju u periodima najveće potrošnje. Sledi javna rasprava o studiji.
Ekstremna suša, niski vodostaji i geopolitičke tenzije stvaraju pritisak na energetsko tržište Hrvatske. Ipak, stručnjaci ne očekuju probleme u snabdevanju električnom energijom ni veće poremećaje cena goriva. Najveća neizvesnost vezana je za prirodni gas, čija su evropska skladišta nedovoljno popunjena, dok bi cena na jesen mogla dostići 75 evra po MWh.
