Evropska komisija smatra da je Mađarska morala da spreči MOL da vodi investicionu arbitražu protiv Hrvatske pred američkim sudom, jer takvi sporovi između država članica nisu dozvoljeni prema pravu EU. Ukoliko sud EU prihvati argumente Komisije, Hrvatskoj bi to moglo omogućiti da izbegne plaćanje 286 miliona evra odštete MOL-u.
Prvim državnim programom podrške u Hrvatskoj potpisano je 47 ugovora sa investitorima u baterijska skladišta, vrednih ukupno 16,3 miliona evra, a realizacijom projekata kapacitet velikih sistema trebalo bi da poraste za 250 megavatsati. Uz državne podsticaje, nove baterijske projekte razvijaju HEP i privatni investitori, dok broj zahteva za priključenje pokazuje sve veće interesovanje za skladištenje električne energije.
Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) predlaže da se umesto aktuelnog subvencionisanja cene goriva uvedu potpore prema proizvodnji i površini poljoprivrednog zemljišta, a za stočare prema broju grla, saopštio je HPK u ponedeljak.
Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Promene zakona omogućiće i stanarima višestambenih zgrada da proizvode električnu energiju iz solarnih elektrana na krovovima i dele eventualne viškove. Građanima se istovremeno omogućava izbor između fiksnih i dinamičnih cena struje, dok se uvodi i zabrana isključivanja električne energije ugroženim kupcima.
Najveće prepreke za realizaciju projekta trenutno predstavljaju nerešeno pitanje državne imovine, model finansiranja i činjenica da međunarodni sporazum između BiH i Hrvatske još nije ratifikovan. Iako su iz Vlade FBiH ranije najavljivali skoro potpisivanje ugovora sa američkom kompanijom AAFS Infrastructure & Energy, konkretni dogovor još nije postignut, dok se kao dodatni izazov nameće obezbeđivanje buduće potrošnje gasa.
Letnji maksimumi potrošnje struje u Hrvatskoj prestigli su zimske, a u avgustu je zabeležen istorijski satni maksimum od 3.400,5 megavat-sati (MWh), pokazali su podaci Hrvatskog operatora prenosnog sistema (HOPS).
Hrvatska elektroprivreda pokrenula je postupak procene uticaja na životnu sredinu za reverzibilnu hidroelektranu Vinodol. Projekat predviđa izgradnju gornjeg akumulacionog bazena Razromir i povezivanje sa postojećim Tribaljem. Postrojenje bi skladištilo višak energije pumpanjem vode, a proizvodilo struju u periodima najveće potrošnje. Sledi javna rasprava o studiji.
Ekstremna suša, niski vodostaji i geopolitičke tenzije stvaraju pritisak na energetsko tržište Hrvatske. Ipak, stručnjaci ne očekuju probleme u snabdevanju električnom energijom ni veće poremećaje cena goriva. Najveća neizvesnost vezana je za prirodni gas, čija su evropska skladišta nedovoljno popunjena, dok bi cena na jesen mogla dostići 75 evra po MWh.
Hrvatski elektroenergetski sistem za sada je stabilan uprkos rekordno visokim temperaturama i povećanoj potrošnji struje, a solarne elektrane značajno pomažu u rasterećenju mreže i očuvanju hidroresursa. Najveći izazov predstavljaju večernji periodi visoke potrošnje, kada je potrebno obezbediti dodatnu proizvodnju iz drugih izvora.
Stabilno stanje u akumulacionim jezerima hidroelektrana omogućava pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema, dok se eventualni manjak električne energije može nadoknaditi nabavkom na tržištu. Istovremeno, dugotrajna suša i niski vodostaji u regionu mogli bi da povećaju pritisak na evropsko tržište električne energije i utiču na rast veleprodajnih cena.
Povećanje kapaciteta omogućiće Mađarskoj i širem regionu pouzdanije snabdevanje gasom, kao i pristup dodatnim izvorima gasa iz Hrvatske, uključujući i LNG terminal na ostrvu Krku. Zajednička izjava predstavlja važan korak ka većoj energetskoj povezanosti, sigurnosti snabdevanja i otpornosti energetskih sistema u regionu.
