Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Energana na otpad u Prahovu predstavlja primer povezivanja upravljanja nereciklabilnim otpadom sa proizvodnjom energije. Postrojenje će godišnje moći da obradi do 100.000 tona otpada i proizvede toplotnu energiju za potrebe industrijskih procesa, uz primenu evropskih standarda zaštite životne sredine i doprinos energetskoj efikasnosti i dekarbonizaciji.
Uskoro će slika dvorišta u seoskim sredinama Sremske Mitrovice biti drugačija – uz standardne kontejnere, 10.500 domaćinstava dobiće i plave kante za odvajanje reciklabilnog otpada. Ovaj potez deo je šireg plana gradskog komunalnog preduzeća da sistem primarne separacije, koji već postoji u gradu, proširi na čitavu teritoriju i napravi značajan iskorak ka smanjenju otpada na deponijama.
Istraživanje o uticaju požara na deponijama pokazalo je da prosečno šest deponija dnevno gori u Srbiji, što ozbiljno povećava zagađenje vazduha i zdravstvene rizike. Stručnjaci preporučuju unapređenje sistema upravljanja otpadom, zatvaranje nesanitarnih deponija i uvođenje preventivnih mera za zaštitu stanovništva.
Sektori ekonomskih delatnosti u Srbiji su tokom 2025. godine stvorili 182,3 miliona tona otpada. Ukupno je tretirano 182,0 miliona tona otpada.
Najavljeni uvoz otpadnih guma iz Crne Gore ponovo otvara pitanje spaljivanja otpada u Srbiji. Iako se gume vode kao alternativni energent, javnost traži podatke o količinama uvoza, poreklu, emisijama štetnih materija i efikasnosti kontrole, uz javno dostupna merenja kvaliteta vazduha u realnom vremenu.
Lokalnim samoupravama dostupna su nova sredstva za projekte unapređenja kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Za ove mere u 2026. godini obezbeđeno je skoro 1,4 milijarde dinara, a javni konkursi otvoreni su do 13. i 24. jula.
Zbog višemesečne blokade deponije Goveđak, u Sjenici je proglašena vanredna situacija, a lokalna vlast uvela je hitne mere i najavila intenziviranje aktivnosti na pronalaženju trajnog rešenja za odlaganje otpada. Nagomilano smeće u gradu izaziva zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih rizika, dok meštani koji blokiraju deponiju zahtevaju da se otpad na toj lokaciji više ne odlaže.
Sajt Katastra rudarskog otpada u Srbiji već danima nije dostupan, iako je u projekat uloženo 2,1 milion evra, od čega je većina sredstava iz EU. Istraživanja BIRN-a ukazuju na nedostatak podataka i nefunkcionalnost sistema, dok nadležno Ministarstvo ne daje odgovore o razlozima prekida rada.
Na sastanku Radne grupe za cirkularnu ekonomiju Evropskog biroa za životnu sredinu predstavljeni su planovi EU za novi Zakon o cirkularnoj ekonomiji, koji predviđa veći udeo recikliranih materijala, razvoj tržišta sekundarnih sirovina i strože mere za upravljanje otpadom. Razmatrani su i problemi u oblasti elektronskog otpada, uz predstavljanje primera dobre prakse iz više evropskih zemalja i najavu regulatornih promena koje će uticati na buduće standarde u ovoj oblasti.
Digitalni alati mogu pomoći gradovima da smanje troškove zbrinjavanja otpada, poboljšaju usluge i izgrade kružne ekonomije, kada su povezana sa širim reformama. Izveštaj Grupe Svetske banke „Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom“ pokazuje da uspešna digitalizacija zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnog upravljanja podacima, postepene implementacije, kapaciteta zaposlenih i kontinuirane saradnje sa građanima i privredom.
Čovek je taj koji prirodu zagađuje otpadom. Okružuju nas deponije, koje često gore oslobađajući veoma štetne gasove i čestice koje zagađuju životnu sredinu. Nije svaki otpad smeće. U komunalnom otpadu, koji se, nažalost ne selektuje, ima i opasnog industrijskog ali i medicinskog otpada. Reciklaža je i dalje uglavnom parola, a ono što bi svi trebali da imamo na umu je da je bavljenje ekologijom preduslov da se ne bavimo lečenjiem obolelih – najčešće onkoloških pacijenata. O tome da je sve u prorodi zagađeno plasitokom odavno nije vest ali, konkretno se malo čini da se to promeni.
A zagađenje zbog neregulisane kanalizacije, urbanih otpadnih voda, fekalnih i voda sa stočnih farmi, tečnih ostataka koji nastaju u industrijskim postrojenjima ali i pri proizvodnji hrane prete ne samo rekama i jezerima već i podzemnim vodama.
Jednom rečju, otpad treba zbrinuti tako da ne zagađujemo prirodu, tim pre što je reč o bogatstvu kojim treba pametno gazdovati jer su prirodni resursi potrošni. A, nemamo pravo da potrošimo ili zagadimo ono što pripada budućim generacijama.
