Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
Sa donacijom od 2,64 miliona evra za pripremne radove za sanaciju i zatvaranje 17 nesanitarnih deponija na području Pirota, Sremske Mitrovice i Valjeva EBRD-a, EU i WBIF podržavaju čistiju i zdraviju životnu sredinu za oko800.000 građana. Paralelno sa zatvaranjem nesanitarnih deponija, putem šireg investicionog programa koji finansiraju EBRD i AFD biće omogućena izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će zameniti postojeće nesanitarne deponije.
Istraživanje o uticaju požara na deponijama pokazalo je da prosečno šest deponija dnevno gori u Srbiji, što ozbiljno povećava zagađenje vazduha i zdravstvene rizike. Stručnjaci preporučuju unapređenje sistema upravljanja otpadom, zatvaranje nesanitarnih deponija i uvođenje preventivnih mera za zaštitu stanovništva.
Nagrada EBRD-a za Projekat javno-privatnog partnerstva u oblasti upravljanja otpadom u Beogradu – za izuzetnu primenu mera zaštite životne sredine i društvene odgovornosti dodeljena je Beo Čistoj Energiji d.o.o.. Projekat JPP u oblasti upravljanja otpadom u Beogradu izdvaja se po primeni visokih standarda u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, uz ostvarivanje merljivih rezultata, istakla je Maja Henerkes, direktorka za životnu sredinu i održivost EBRD-a.
Digitalni alati mogu pomoći gradovima da smanje troškove zbrinjavanja otpada, poboljšaju usluge i izgrade kružne ekonomije, kada su povezana sa širim reformama. Izveštaj Grupe Svetske banke „Savremeni pristup otpadu: Praktične smernice za digitalizaciju upravljanja otpadom“ pokazuje da uspešna digitalizacija zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnog upravljanja podacima, postepene implementacije, kapaciteta zaposlenih i kontinuirane saradnje sa građanima i privredom.
Ministarka Sara Pavkov potpisala je ugovore vredne 350 miliona dinara za projekte upravljanja otpadom u 17 lokalnih samouprava. Projekti uključuju nabavku opreme, izgradnju reciklažnih centara i unapređenje infrastrukture, sa ciljem održivog razvoja i boljeg komunalnog sistema širom Srbije.
Vlada Srbije usvojila je Program razvoja cirkularne ekonomije 2026–2030 i prateći Akcioni plan. Cilj je prelazak na održiv model kroz efikasno korišćenje resursa, smanjenje otpada i razvoj inovacija. Program obuhvata upravljanje otpadom, energiju i jačanje konkurentnosti uz usklađivanje sa EU standardima.
Konzorcijum grčkih i srpskih firmi dobio je tender vredan 81,4 miliona evra za projektovanje i izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu. Projekat obuhvata više postrojenja u osam opština, a finansiraće ga EU i Srbija.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o upravljanju otpadom radi smanjenja nastajanja otpada i usklađivanja sa EU propisima. Zakon jača prevenciju, ponovnu upotrebu, reciklažu i energetsko korišćenje otpada, smanjuje oslanjanje na deponije i podstiče smanjenje i preraspodelu otpada od hrane, uz uvažavanje uticaja na celokupnu životnu sredinu.
Na svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu dodeljene su nagrade konkursa Ekoopština. Grad Pirot je nagrađen za postignuća u energetskoj efikasnosti zgrada, u okviru saradnje francuskih i srpskih stručnjaka na unapređenju održivog urbanog razvoja.
Svet stvara preko dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, a prema Svetskoj banci, očekuje se da će ova brojka porasti na 3,4 milijarde tona do 2050. godine. U Srbiji je tokom proteklog meseca zabeležen porast broja požara na deponijama, a od početka godine registrovano je više od 1.000 incidenata ove vrste. Reciklaža, ponovna namena i sistemi za pretvaranje otpada u energiju mogu pokrenuti ekonomski rast, stvoriti radna mesta i smanjiti troškove povezane sa deponijama i čišćenjem životne sredine.
Eko industrijski parkovi postavljaju temelje za održivi razvoj regiona. MIND park u Kragujevcu biće potpuno integrisana eko-industrijska zona i primer održivog industrijskog razvoja u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije. Biće to, uz podršku EU i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) prvi brownfield eko industrijskog parka na Zapadnom Balkanu.
