Kada je krajem decembra prošle godine kompanija Open AI pustila apdejtovanu verziju ChatGPT bota, pristup toj najnaprednijoj veštačkoj inteligenciji i mogućnost njenog korišćenja nikada nije bio tako direktan, eksplicitan i neposredan za svakoga. Pre nego što se zapitamo kakve opasnosti donosi veštačka inteligencija, mogli bismo da se zapitamo i koliko je ona zaista inteligentna.
Veštačka inteligencija (AI) iz temelja će promeniti medicinu i zdravstvenu zaštitu. Dijagnostički podaci o pacijentima, npr. sa EKG-a, EEG-a ili rendgenskih snimaka, mogu se analizirati uz pomoć mašinskog učenja, tako da se bolesti mogu otkriti u vrlo ranoj fazi, na osnovu suptilnih promena. Međutim, implantacija AI u ljudsko telo i dalje je veliki tehnički izazov.
Istraživači su razvili novi pristup za proizvodnju lekova koristeći algoritme za mašinsko učenje, kako bi uporedili signale metabolita mikroba sa njegovim genomskim signalima i utvrdili koji sa velikom verovatnoćom odgovara prirodnom proizvodu. Znajući to, istraživači su spremniji da izoluju prirodni proizvod, kako bi počeli da ga razvijaju za moguće lekove i podstakli proizvodnju lekova na bazi prirode.
Sa ciljem da smanji potrošnju fosilnih goriva, grupa programera je 2018. godine na ostrvu Graciosa pokrenula hibridno postrojenje sa skladištenjem energije vetra i sunca. Ovo ostrvo je sada u potpunosti transformisalo svoju energetsku mrežu, tako da se jednim delom godine u potpunosti napaja isključivo obnovljivim izvorima energije.
Energetske kompanije traže mogućnosti da iskoriste širok dijapazon podataka, kako bi poboljšale svoje poslovanje tako što će iskoristiti sve veće širenje podataka iz industrijskih senzora i naizgled neograničenu procesorsku snagu „oblaka“. Sve više ulažu u veštačku inteligenciju (AI) kako bi pružili odgovore na mnoga kritična pitanja sa kojima se suočavaju.
