Ogromna prostranstva kanadsko-grenlandskog „Severa“ omogućila bi SAD ono što sada nemaju: pristup gotovo polovini arktičkog areala budućih geoekonomskih, geopolitičkih i geostrategijskih sučeljavanja. I to „na ravnoj nozi“ sa Rusijom koja na analognom delu participira sa njegove druge, evroazijske strane.
Carine na kanadsku naftu, koje je objavio predsednik SAD-a Donal Tramp, mogle bi dovesti do smanjenja broja rafinerija i viših cena gasa na srednjem zapadu SAD. Analitičari predviđaju da bi Meksiko mogao da se odluči za preusmeravanje izvoza u Aziju i Evropu, značajno smanjujući isporuke u SAD. Kupci nafte na Srednjem zapadu gotovo bi sigurno platiti cenu tarifa, zahvaljujući ograničenoj zamenljivosti kanadske sirove nafte drugim naftama, što bi dovelo do snažnog uticaja na maloprodajne cene. Uprkos nametu od 10 odsto, malo je verovatno da će tokovi kanadske sirove nafte u SAD biti poremećeni.
Dva suseda SAD nastoje da iskoriste moratorijum na izdavanje nove izvozne dozvole u SAD i rastuću potražnju za tečnim prirodnim gasom na azijskom tržištu. Pošto se većina planiranih projekata nalazi na istočnim obalama Kanade i Meksika, brodovi koji će prevoziti LNG neće morati da prolaze kroz Panamski kanal, a što znači lakši i potencijalno jeftiniji pristup azijskim tržištima.
Meksiko brani svoje „belo zlato“. Vlada planira da nacionalizuje nalazišta litijuma, koji je od vitalnog značaja za proizvodnju baterija za električna vozila.
Umesto da uvozi naftne derivate Meksiko će 2023. godine prestati da izvozi sirovu naftu. U domaćim rafinerijama prerađivaće dva miliona barela nafte dnevno.
Naftne kompanije su pod ekstremnim pritiskom da eliminišu svoje emisije gasova staklene bašte. Preporuke MMF za zemlja u razvoju, posebno latinoameričke, koje se oslanjanju na izvoz nafte je da diverzifikuju svoje ekonomije. Glavne naftne kompanije u Evropi su najavile da će u roku od 20 godina postati elektroenergetske kompanije.
