Tehnička dokumentacija za naftovod Srbija – Mađarska će biće završena do kraja tekuće godine. Očekuje se da izgradnja počne naredne godine. Plan je da naftovd sa srpske strane bude izgrađen do 2027. godine.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ocenila da je izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska strateški važan projekat za obe zemlje i da će on omogućiti Srbiji da preko Mađarske dobija sirovu naftu. Takođe, ministarka je predočila da je sa srpske strane ostvaren napredak u izradi projektno-tehničke dokumentacije.
Svaki deseti vozač ne može da priušti čak ni manje popravke na automobilu. Prema nedavnom istraživanju koje je MOL Grupa sprovela u šest zemalja Centralne i Istočne Evrope, prosečna starost vozila dostigla je ili premašila 12 godina, a skoro polovina ispitanika (48%) vozi automobile starije od deset godina. I pored toga, većina vozača ne smatra da su njihova vozila „stara” – 44% navodi da njihov automobil „više nije nov, ali nije ni star”.
Američki savezni sud u Vašingtonu odbio je zahtev Hrvatske da odbaci nalog mađarskog MOL-a za sprovođenje odluke arbitraže iz 2022. godine, čime je još jednom potvrđena međunarodna pravna snaga arbitražnih presuda i obaveza država prema investitorima u skladu sa međunarodnim ugovorima.
Mađarska kompanija gradi najveće baterijsko skladište u zemlji (40 MWh) u Tiszaújvárosu, uz podršku EU. Investicija vredna 6,5 milijardi forinti pomoći će stabilizaciji elektroenergetske mreže i smanjenju zavisnosti od uvoza energije.
Nije izgledno da bi (pre)ostali Vučićevi birači, ali i deo opozicije, podržali ulazak hrvatske javne kompanije u firmu od tolikog značaja za Srbiju. Možda i zbog toga što su Hrvatska i Srbija potpisnice Evropske energetske povelje, koja nije naklonjena povezivanju infrastrukturnih i tržišnih kompanija, a to su Janaf i NIS. I to analitičari i ministar, namerno ili slučajno, zanemaruju, piše kolumnista Ivan Brodić za Poslovni dnevnik.
Hrvatska se pozicionira kao energetsko čvorište jugoistočne Evrope proširenjem skladišnih kapaciteta Janafa u Omišlju za 480.000 m³. Projekat jača sigurnost snabdevanja, smanjuje zavisnost od ruskih energenata i povećava regionalnu stabilnost. Uz izazove poput sankcija NIS-u i konkurencije s MOL-om, Hrvatska balansira između ekonomskih interesa i geopolitičkih pritisaka, gradeći dugoročnu otpornost energetskog sektora.
„Prošla godina nije bila laka za MOL Group. Rat između Ukrajine i Rusije i dalje je predstavljao izazove koje smo morali da prevaziđemo kako bismo garantovali sigurnost snabdevanja u našim zemljama. Pored toga, regulative i državni nameti nastavili su da oblikuju poslovno okruženje. Povrh svega, neizvesnost oko budućnosti cele naftne industrije” kaže Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Group komentarišući finansijske rezultate za prošlu i prvi kvartal ove godine.
Sankcije će, najverovatnije, biti primenjene, ali će nama, možda, kao slamka spasa. Ovde u prvom redu mislim na ostavljanje mogućnosti da sirovu naftu počne uvoziti neka državna kompanija, specijalno osnovana za tu nemanu i da je onda preprodaje NIS-u. Čeka nas očito novi period natezanja i neizvesnosti, osim ako se ne pojavi neko uslovno rečeno „čarobno rešenje“, nakon koga će svima biti potaman, a koje uopšte ne vidim – šta bi moglo drugo biti osim da OFAC pristane na „status quo“ bar na još neko vreme.
Kakav će biti odgovor američke strane na zahtev za odlaganje sankcija saznaćemo najkasnije do 27. februara. Bude li negativan, bojim se da će pitanje nacionalizacije biti aktuelnije nego ikada. Ovo iz razloga, što verujem da do slanja ovakvog zahteva ne bi ni došlo da je ruska strana izrazila spremnost da prihvati neku našu ponudu o otkupu njenog dela.
Trenutna poseta najviše delegacije iz Mađarske Beogradu rezultat je ili namere da se NIS proda MOL-u ili pokušaj Srbije da lobira u novoj administraciji Trampa – da se najavljene sankcije, odlože, ukinu ili bar modifikuju u smislu otklanjanja rizika po blokadu rafinerije, do pronalaženja nekog rešenja koje bi bilo prihvatljivo svim zainteresovanim stranama. Opšte je poznato da mađarski predsednik održava dobre odnose sa predsednikom Rusije ali je i više nego očigledno bio blizak Trampu za vreme predsedničke trke. Ipak, ovde treba biti oprezan, jer u slučaju da je za NIS već pripremljen potencijalni kupac iz SAD gotovo celokupna ideja pada u vodu i pitanje je da li će ruska strana tada uopšte hteti da izađe iz vlasništva.
MOL je jedini kandidat iz Evropske unije za kupovinu rafinerije Lukoil-Neftochim. Analitičari upozoravaju na mogućnost da na taj način bude uključen i ruski kapital, jer su finansijske mogućnosti MOL-a ograničene i smatraju da bi evropske vlasti trebalo da razmotre blokiranje sporazuma ukoliko se dokaže prisustvo ruske veze.
