Skok cena aluminijuma, čelika kao i povećani troškovi isporuke, svakako će uticati na prizvodnu cenu solarnih panela navedeno je u izveštaju Američke konsultantske kompanije Wood Mackenzie. Ovaj nagli porast cena trebalo bi da pokaže svoj uticaj tek tokom 2022. godine, jer se smatra da mnoge kompanije imaju dovoljnu zaliha za proizvodnju do kraja ove godine.
Klimatske promene i orijentacija na postizanje cilja o neto nuli štetnih emiisija nameću pitanja: Da li ćemo i dalje moći da letimo? Hoćemo li morati da smanjimo potrošnju mleka i mesa? Da li su ljudi spremni na masovne promene načina života. Neke od odgovora daju analitičari Instituta za globalne promene Tony Blair u studiji o ,,Politički održivom’’ putu ka neto nuli do 2050. godine.
Kroz postojeće gasovode moći će da se transportuje i vodonik. Italijanski Snam je testirao različite procente mešanja prirodnog gasa i vodnika- uključujući čak 100% vodonika – u postojećim cevima, i to je uspelo. Korišćenje postojeće infrastructure je prava energetska tranzicija, poručuju iz Snama i Enela.
Najveća plimna turbina na svetu, jačine 2MW, otpočela je sa proizvodnjom električne energije, koju distribuira u energetski sistem Škotske. Procene su da njen kapacitet zadovoljava oko 2.000 domaćinstava. Ovakav uspeh inženjerske kompanije Orbital Marine Power predstavlja podstrek za brojne projekte zelene energije, koji bi trebalo da se realizuju u budućnosti na morskim obalama Velike Britanije.
Svestrani nosač energije – vodonik se uglavnom proizvodi iz fosilnih goriva. Zeleni vodonik je skupo proizvesti. Američko Ministarstvo energetike je pokrenulo inicijativu Energy Earthshots, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje „čistog“ vodonika sa pet na jedan dolar po kilogramu tokom jedne decenije. SSE Renewables i Siemens Gamesa Renewable Energy planiraju izgradnju postrojenja za elektropizu vodonika u dva postojeća kopnena vetroparka.
Iako je Japan prvobitno naveo da će njihova proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora činiti 22-24% do 2030 godine, sada je taj plan revidiran i povećan na 36-38%. U ministarstvu industrije Japana smatraju da je ovaj plan dosta ambiciozan i da ne predstavlja idealnu viziju, kojom bi trebalo Japan da se kreće. Nuklearna energija predstavlja stabilan izvor za proizvodnju električne energije.
Energetske kompanije još otkrivaju nova naftna polja, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije. Na globalnom nivou, u istraživanju IEA objavljenom prošle nedelje, očekuje se porast proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja „za skoro 5% u 2021. i dodatnih 3% u 2022. godine, nakon što je opao za 4,6% u 2020.“
Nakon odlaganja Države Nju Džerzi u vezi projekcije troškova za prelazak na korišćenje zelene i nuklearne energije, jedna od najvećih industrijskih organizacija Nju Džerzija – Savet za hemiju napravio je sopstvenu analizu troškova, koja predviđa nagli rast računa za električnu energiju za proizvodne firme – komercijalne potrošače – u kratkom roku i na duge staze.
U državama čije ekonomije zavise od industrija, a jedna od njih je svakako Nemačka, ukidanje emisija CO2 treba da bude kontrolisano i postepeno, smatra Armin Lašet, lider CDU tvrdeći da se treba okrenuti tehnološkim inovacijama i tržišnim podsticajima, a ne ograničenju ponašanja potrošača, poput većih poreza na avionska putovanja ili zabrane motora sa sagorevanjem.
Samsung se obavezao, i ispunio, da će do 2020. za proizvodne procese u Kini, Evropi i SAD koristiti 100% zelenu energiju. Greanpeace smatra da je to mali korak i traži istu politiku i u fabrikama u Vijetnamu i Južnoj Koreji, zemljama koje iz fosilnih goriva proizvode električnu energiju i koje, čak, najavljuju nove elektrane na ugalj.
