Danas nam se stalno govori da je „energetska tranzicija“ u toku, od jučerašnjeg sveta koji pokreću fosilna goriva u svet sutrašnjice koji će se u potpunosti oslanjati na obnovljive izvore energije. Ali da li se ovo zaista dešava? Danas je to pitanje koje mnogi postavljaju i koje dolazi sa različitim odgovorima u zavisnosti od toga ko odgovara.
U novom izveštaju objavljenom ove nedelje, IEA je saopštila da je u periodu između 2017. i 2022. došlo do trostruko veće ukupne potražnje za litijumom, kao i do skoka potražnje za kobaltom za 70% i niklom za 40%. Pregled tržišta kritičnih minerala koji je napravila IEA kaže da je glavni faktor koji stoji iza povećanja potražnje bio „transformacija energetskog sektora“. Kritični minerali kao što su litijum, kobalt i nikl igraju veliku ulogu u radu tehnologija koje direktno utiču na smanjenje emisija, poput vetroturbina i električnih vozila.
Mnoge vlade u zapadnom svetu su se obavezale da u skoroj budućnosti uspostave nultu emisiju ugljenika („net zero“). Amerika i Britanija kažu da će to uspeti do 2050. godine. Ali, realnost je potpuno drugačija.
Svetski energetski sistem više nije „prikladan svrsi“, tvrdi izvršna direktorka Svetskog energetskog saveta Angela Vilkinson, koja je aludirala na slab zamah ka planiranoj tranziciji zelene energije. Najnoviji izveštaj Saveta predviđa da oko polovina globalnog energetskog sistema 2050. godine i dalje neće biti „zelena“, što bi značilo da mnoge države širom sveta neće ispuniti svoja obećanja data na Pariskom sporazumu, da će dostići neto-nulu svojih emisija do tog perioda.
Revidiranjem Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEPN) Slovenija ne sledi obavezujuće ciljeve Pariskog sporazuma, poručilo je 60 ekoloških organizacija, pozivajući na izmene plana koji bi uključivao 100 odsto udela obnovljivih izvora energije.
Indija i Kina pokušavaju da spreče radnu grupu G20 da odredi krajnji datum za upotrebu fosilnih goriva, ističući umesto toga različite nacionalne okolnosti. Na sastanku radne grupe G20 za energetske tranzicije koji se održao u zapadnoj državi Gudžarat prošlog meseca, Indija se usprotivila krajnjem roku koji su predložile bogate zemlje da prestanu sa upotrebom uglja, rekao je zvaničnik koji je bio na sastanku.
Evropska unija je spremna da poveća svoje ciljeve vezane za širenje kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine. Ubrzavajući prelazak sa fosilnih goriva, Evropski blok nastoji da brzo smanji emisije i smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije. Srednjeročno, EU želi da se neto emisije gasova staklene bašte smanje za najmanje 55% do 2030. godine, što EU naziva svojim planom „Fit for 55”.
„Problemi sa nuklearnim otpadom ne bi trebalo da budu razlog za sprečavanje izgradnje nuklearnih elektrana. Količina nuklearnog otpada je veoma mala, posebno u poređenju sa proizvedenom energijom.“, rekao je Gejts u intervjuu za medije, objavljenom u četvrtak prošle nedelje.
Zemlje nosioci Svetske ekonomije su postavile planove za smanjenje emisija gasova staklene bašte i postizanje cilja neto nulte emisije do 2050. godine kroz potpisivanje Pariskog sporazuma, kao i sporazuma koji je usvojen na COP26. Kina i Indija planiraju da dostignu neto nulu do 2060. i 2070. godine.
O postizanju neto nulte emisije ugljen dioksida na groblju neuspele zelene religije piše Viv Forbs, geolog, koji čita klimatske zapise iz stena u Kvinslendu (Australija). Mr Nenad Šijaković, dipl.inž.el. upozorava da je na nama da li ćemo se i koliko pripremiti za jasno neminovne klimatske promene, do kojih će u svakom slučaju doći, možda i mnogo skorije negoli što očekujemo – u razmerama koje danas verovatno uopšte ne shvatamo.
Velika Britanija, Irska i Portugal, zajedno, imaju 70 GW potencijalnih okeanskih energetskih resursa, navodi se u evropskoj studiji. Prepoznato je blizu 60 GW „praktično održive“ energije talasa i 10 GW energije plime u tri zemlje. Studija je otkrila da raznovrsnija kombinacija obnovljivih izvora, uključujući energiju okeana, rezultira pouzdanijom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora, što je ključno za postizanje budućih međunarodnih neto nultih ciljeva.
Skoro 150 arktičkih naučnika iz 11 zemalja učestvovalo je u kreiranju ovogodišnjeg izveštaja o Arktiku. Ova, 2022. godina je bila šesta najtoplija godina na Arktiku u istoriji, čime je nastavljen decenijama dug trend zagrevanja vazduha na Arktiku brže od globalnog proseka, navodi se u izveštaju.
