FBiH beleži pad proizvodnje električne energije od 23% usled zastarelih termoelektrana, problema u rudnicima i lošeg upravljanja. Vlada planira energetsku tranziciju kroz kredit Svetske banke i strateške studije u saradnji sa UNDP-jem.
Zakonske odredbe o prelaznom finansiranju ubrzanog i pravičnog izlaska iz uglja, prema kojem bi slovenačka Termoelektrana Šoštanj (Teš) obavljala privrednu javnu uslugu pružanja toplotne energije za daljinsko grejanje u opštinama Šoštanj i Velenje od 1. januara 2025. godine do 30. aprila 2027. godine, podrazumevaju da ovaj objekat u budućnosti učestvuje sa oko 15 odsto u ukupnoj električnoj energiji proizvedenoj u Sloveniji. Možemo da kontrolišemo elektroenergetski sistem zemlje čak i da Nuklearna elektrana Krško i TEŠ ne proizvode električnu energiju, poručuju iz ELAS-a.
Rumunija se bori da izađe na kraj sa sve većom potrošnjom struje, izazvanom toplotnim talasom. Domaća proizvodnja ne pokriva potražnju, a energija se uvozi po veoma visokim cenama. U cilju smanjenja uvoza, vlasti su uključile proizvodne kapacitete na ugalj. Vlada će učiniti sve da produži rokove za rad termoelektrana na ugalj koji ističu 2032. godine, u cilju energetske bezbednosti zemlje, rekao je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduja.
Ulaganje u obnovljive izvore energije, solarne panele i/ili toplotne pumpe, razmatra 77% Rumuna. Prozori sa duplim staklom su već u širokoj upotrebi (88% domova), a mnogi Rumuni su izveli, posebno poslednjih godina, radove na spoljnoj zidnoj (75,7%) ili unutrašnjoj (26,6%) izolaciji, u kombinaciji sa krovnom (22%) ili podnom izolacijom (oko 15%)“.
Iako je proizvodnja struje iz solarnih elektrana u Crnoj Gori prošle godine premašila planirani iznos za oko 27% – proizvedeno je 3,85 gigavat-sati, a planom je bilo predviđeno 3,02, ove godine je ostvareno svega 20,46, ili polovina od 40,87 gigavat-sati, koliko je bilo planirano.. Za narednu godinu planom Vlade projektovana je ambiciozna proizvodnja od, čak, 104 gigavat-časa, što je pet puta više nego što je ostvareno ove godine.
Na kraju prvog kvartala ove godine, ukupan iznos odobrenih krediti za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Severnoj Makedoniji iznosio je 256 miliona evra, dok je na kraju prošle godine za tu namenu izdvojeno 250 miliona evra. Godinu dana ranije, ukupna vrednost zelenih kredita bila je 172 miliona evra.
Obilne kiše pomogle da hidrologija i u Bosni i Hercegovini bude i više nego zadovoljavajuća, što je rezultiralo proizvodnom električne energije koja je premašila ambiciozne ciljeve za 2023. godinu. Takvi rezultati omogućili su viškove struje koji su plasirani na inostrana tržišta, a prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO), najveći kupci električne energije iz BiH su zemlje iz regiona.
Ukupna proizvodnja električne energije u Sloveniji prošle godine bila je 15 odsto manja nego 2021. godine, tako da je domaćom proizvodnjom pokrivala samo 70 odsto sopstvenih potreba. Proizvodnja iz hidroelektrana opala je za više od trećine, uglavnom zbog suše. Prošle godine je preko transportnog sistema distribuirano 13.527 GWh prirodnog gasa, što je skoro 13 odsto više nego godinu ranije.
U prva tri meseca ove godine, u Sloveniji je subvencionisana proizvodnja električne energije, obuhvatajući 3.700 proizvodnih objekata ukupnog kapaciteta 395 MW, iznosila 185,7 GWh, što je za 30% manje nego u istom periodu 2022. godine. U odnosu na uporedni prošlogodišnji period, isplaćeno je 10% više sredstava podrške. Najveća proizvodnja električne energije u prvom kvartalu 2023. godine bila je iz CHP elektrana na fosilna goriva, koje su takođe dobile najviše isplata podrške.
Eeklo, belgijska opština u flamanskoj pokrajini Istočna Flandrija, poznata je po udruživanju svojih građana u zadružne modele, u cilju što ekonomičnijeg korišćenja vetroenergije. Članovi energetske zadruge, u statusu suvlasnika vetroelektrana, struju plaćaju po značajno povoljnijim cenama u odnosu na tržišne.
Makedonski ESM će proizvoditi 15 odsto više električne energije, u odnosu na prošlu godinu, na osnovu najavljenog povećanog obima vađenja uglja iz rudnika. Ukoliko se u ESM sve bude odvijalo po planu, restrikcija struje neće biti, poručuju iz Vlade. Od 1. septembra, u državnim institucijama će se primenjivati obavezujuće mere za štednju električne energije, dok će za građane one važiiti kao preporuke.
Ukoliko je hidrologija lošija od planirane, svakako će nedostajuće količine morati da se nadomeste, pa ako ne postoji dovoljno kapaciteta iz drugih izvora, onda se mora pribeći uvozu električne energije, kaže mr Željko Marković.
