Pritisak na rumunski nacionalni energetski sistem usred vrelog toplotnog talasa primorao je državu da se ponovo okrene termoelektranama. U okviru mera za regulisanje domaće proizvodnje električne energije, pokrenita je proizvodnja struje iz uglja u Termoelektrani Parošeni i u energetskom kompleksu Oltenia. Međutim, veliki problem u funkcionisanju ovih objekata predstavlja zastarela oprema koja datira još iz pedesetih godina prošlog veka.

„Ovih dana nam je ugalj ponovo bio od velike pomoći i to moramo otvoreno reći. Za energetsku bezbednost Rumuna učinićemo sve da produžimo rokove za rad termoelektrana na ugalj i nastavak rudarenja. Ovaj pristup smo već započeli u Briselu prošle godine, i nastavićemo ga, uz sve argumente, jer o energetskoj bezbednosti Rumunije nema pregovora, izjavio je rumunski ministar energetike rumunski ministar energetike Sebastijan Burduja na svojoj Fejsbuk stranici, preneo je portal Adevarul.

Izuzetno stara oprema

Kako je dodao, Rumunija traži sva moguća rešenja za povećanje proizvodnje električne energije, s obzirom na visoke nivoe potrošnje. U ovom trenutku potrošnja je preko 8200MW. Važno je, kaže, da se pokrije što veći deo ove potrošnje iz sopstvene proizvodnje, kako se ne bi povećavao obim uvoza.

Burduja je istakao i da timovi stručnjaka traže rešenja u izuzetno teškim tehničkim uslovima, što se posebno odnosi na izuzetno staru opremu. Prema rečima ministra, stručnjaci su u rekordnom roku rešili kvarove do kojih je došlo. Što se tiče proizvodnje energije, Sebastijan Burduja ističe da je ovih dana ugalj ponovo bio od velike pomoći.

U prilog tome da rumunske termoelektrane ponovo dobijaju važnu ulogu u postizanju energetske bezbednosti zemlje jeste i nedavni sastanak ministra energetike sa domaćim proizvođačima energije, kada je i konstatovana neophodnostn da se osposobi oprema, odnosno instalacije stare više decenija, koje čak datiraju i iz pedesetih godina prošlog veka, preneo je Adevarul.

Mere za smirivanje tržišta

„Sazvali smo ovaj sastanak sa glavnim proizvođačima kako bismo – s jedne strane, znali kakvo je stanje u ovom periodu u energetskom sistemu i kako možemo, posebno na vrhuncu večernje potrošnje struje, da nadoknadimo, odnosno da smirimo tržišta. Pozivam na ulaganja u skladišni prostor, jer mi u Ministarstvu energetike radimo svoj posao i bespovratni novac stavljamo na raspolaganje, 80 miliona stavljamo iz PNRR, stiže još 300 miliona iz Fonda za modernizaciju“, rekao je tom prilikom rumunski ministar.

Precizirao da postoje izvodljivi projekte, koji se mogu brzo realizovati i koji mogu dovesti do balansiranja sistema.

U prethodnom periodu, kako je tada rečeno, uloženi su posebni napori da bi se mogla pustiti u rad oprema, instalacije stare više decenija, kako bi se prikupile desetine megavata ili stotine megavata. Posebna pažnja posvećena je situaciji u dolini Jiului, u Parošenima, gde se, kako je rečeno, ručnim utovarao ugalj u termoelektrane, jer su imali problema sa opremom iz 1950-ih i našli su ta rešenja.

Ministar energetike je podsetio da i u drugim objektima postoji oprema iz 60-ih godina čiji je rad otežan na visokim temperaturama.

Duži vek za termoelektrane

Ministar je podsetio na to da rumunska država decenijama nije ulagala u energetski sistem. Kako je rekao, 13,6 milijardi bespovratnog finansiranja u energetskom sektoru tokom poslednjih godinu dana daće efekte i u transportnom i distributivnom sistemu, i u proizvodnji, i u bilansnoj oblasti, ali za to je potrebno vreme.

Takođe, Burduja je rekao da će pokušati da produži vek ovim objektima i da ne budu definitivno zatvorene do 2032. godine, što je rok koji je preuzela Rumunija.

Kako je Adevarul preneo, u aktuelnoj situaciji postoje periodi kada Rumunija uvozi 1000 MW, jer zbog nedostatka vetra, ni vetroelektrane ne proizvode struju.

„Ako pogledate izveštaje Transelectrice od pre godinu dana, tačno istog dana u godini kao danas ili juče, videćete da nam nedostaje negde oko 500, možda 700 MW energije vetra u smislu proizvodnje – prošle godine je duvao vetar – a iz perspektive hidroprodukcije nedostaje 500, 600, možda i 700 MW, u zavisnosti od dana. Zašto? Zato što dve trećine proizvodnje struje obezbeđuje voda i zbog suše protok je nizak“, rekao je ministar energetike.

Ugalj u ključnoj ulozi

O tome da se Rumunija bori da izađe na kraj sa sve većom potražnjom za energijom – izazvanom toplotnim talasom, pisao je i portal Europalibera. Kako se navodi, domaća proizvodnja ne pokriva potražnju skoro u svakom delu dana, a energija se uvozi po veoma visokim cenama. U pokušaju da smanje uvoz energije, vlasti su uključile proizvodne kapacitete na ugalj.

Portal podseća da je Rumunija dostigla maksimalnu dnevnu potrošnju 10 minuta pre velikog finala Evropskog prvenstva u fudbalu 2024. u nedelju, 14. jula. Trenutna potrošnja iznosila je 7.476 MW i Rumuniji je bila potrebna uvozna energija.

Kada je reč o strukturi domaće proizvodnje struje u Rumuniji, ona je 14. jula, izgleda ovako: hidroelektrane – 1.984 MW, nuklearna energija – 1.328 MW, ugalj – 1.011 MW i vetar – 205 MW.

U ponedeljak, 15. jula, Rumunija je bila šampion Evropske unije po otkupnoj ceni na SPOT tržištu. Uspela je da nadmaši Mađarsku i Grčku, koje su se već neko vreme borile za prvo mesto – prosečna otkupna cena na SPOT tržištu 207 evra/MWh.

Rast proizvodnje struje iz uglja

Prema analizi koju je sprovelo Udruženje Inteligentna energija, potrošnja električne energije porasla je za 45% u odnosu na isti dan prethodne godine. Ovo naglo povećanje potrošnje je u velikoj meri podržano uvozom električne energije, koji je zabeležio spektakularan rast od 1400%. Da bi se izborila sa ovom povećanom potražnjom, Rumunija je ponovo pribegla bezbednosnim resursima kako bi spasila energetsku situaciju . Proizvodnja električne energije na ugalj porasla je za 125% u odnosu na isti dan prošle godine, dok je proizvodnja električne energije na gas porasla za 45%. Nuklearna energija je takođe dala značajan doprinos, sa povećanjem proizvodnje za 66% na isti dan prošle godine, preneo je portal Ziare.

Portal Newsweek navodi da dugovi elektrana na ugalj iznose 5.000.000.000 leja i podseća na to da će država ovim proizvodnim pogonima produžiti vek koji je u potpunosti trebalo da se završi 2032. godine, pozivajući se na obećanje koje je dao ministar energetike.

Portal je pisao o tome da su – vremenom – vlade Rumunije zatvorile zagađujuće elektrane na ugalj, ali nisu uložile gotovo ništa da bi nešto postavile.

Zatvoreni proizvodni kapaciteti

Rumunija je do 31. decembra 2021. godine definitivno i nepovratno isključila 1.695 MW (oko 25% proizvodnje električne energije na ugalj). U 2022 godini zatvoreno je još 660 MW na lignit.

Rumunija se obavezala da će do 2025. godine isključiti još 1.425 MW uglja, a između 2026. i 2030. zatvoriće još 1.140 MW na ugalj.