Globalne investicije u energiju su na putu da skoče za više od 8% u 2022. i time dostignu 2,4 biliona dolara. Međutim biće potrebno mnogo više novca ako želimo da ispunimo klimatske ciljeve, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Pored velikih ulaganja u obnovljivu energiju, IEA je zabrinuta što neke države, zbog straha se za svoju energetsku bezbednost i dalje ulažu u fosilna goriva.
Nemačka je optužila ruskog državnog gasnog giganta Gasprom da pokušava da poveća cene energenata naglim smanjenjem snabdevanja. Gasprom odbacuje ove tvrdnje navodeći da su u pitanju tehnički radovi na gasovodu Severni tok. Evropa već gleda ka drugim dobavljačima prirodnog gasa želeći da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije.
Nova studija koju je objavila međunarodna mreža energetskih strategija REN21, kaže da svet koristi više fosilnih goriva nego ikad, dok se prelazak na zelenu energiju zaustavlja. Dok su obnovljivi izvori energije procvali u sektoru električne energije prošle godine, oni nisu zadovoljili ukupni porast potražnje. Obnovljivi izvori su obezbedili manje od 4% energije u sektoru saobraćaja, na koji se troši trećina svetske energije.
Zajedno, pet glavnih obnovljivih izvora energije zajedno su imali udeo od 28% globalne proizvodnje električne energije u 2021. IEA predviđa da će do 2026. godine globalni kapacitet obnovljive električne energije porasti za 60% sa nivoa iz 2020. godine. Međutim, uprkos rastu obnovljivih izvora energije, fosilna goriva i dalje dominiraju na globalnom energetskom tržištu.
Zagađenje vazduha je izuzetno opasno jer ga je nemoguće izbeći, posebno za ljude koji žive na posebno zagađenim lokacijama, navodi se u izveštaju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC). Izveštaj takođe navodi da zagađenje vazduha utiče na mnogo više ljudi nego bilo koji drugi vid zagađenja, smanjujući životni vek čoveka za oko 2 godine.
„Ako niste u mogućnosti da uvozite gas iz Rusije, onda zemlja staje, privreda staje, ne možemo da grejemo kuće, ne možemo da vodimo privredu. Naše pitanje je ko može da ponudi rešenje?“ ovim rečima je Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto jasno dao do znanja da sedmi paket sankcija Evropske unije ka Rusiji neće uključivati zabranu uvoza ruskog gasa.
Za razliku od postrojenja koja koriste fosilna goriva, gde to gorivo možete da sačuvate i iskoristite kad zatreba, kod OIE ne možete samo da sačuvate energiju dobijenu iz vetra i sunca i da iskoristite kada vam zatreba. Kina je došla u situaciju da njeni novi kapaciteti OIE, koji su brzim tempom izgrađeni, generišu više energije nego što mreža može da iskoristi. Time je došla u situaciju da isključuje određena postrojenja da bi izbegla preopterećenje mreže. Ali Kina razvija načine kako da reši ovaj problem i nastavi sa svojom zelenom tranzicijom.
Energija vetra i solarna energija zauzimaju više od 10% udela u dobijanju električne energije na globalnom nivou. Zajedno, predstavljaju četvrti po veličini izvor električne energije, odmah iza uglja, gasa i hidroelektrana. Solari i vetar su udvostručili svoj udeo u globalnoj proizvodnji električne energije u poređenju sa 2015. godinom.
Evropska unija planira da pokrene zajedničku kupovinu gasa pre zime, rekla je šef energetske politike bloka. EU takođe nastoji da smanji oslanjanje na ruska fosilna goriva i izgradi sistem koji će amortizovati dalje šokove u snabdevanju energijom.
Evropska komisija je predstavila petogodišnji plan postepenog smanjivanja zavisnosti od ruskih energenata. EU će trebati 210 milijardi evra za povećanje kapaciteta OIE i produžavanje korišćenja infrastrukture za fosilna goriva. Cilj je da do 2030. godine 45% energetskog miksa EU dolazi iz OIE (trenutni cilj je 40%) i da se smanji potrošnja energije za 13% (trenutni predlog uštede je 9%).
Prijavite se na email:
konferencija@energetskatranzicija.net
ili
redakcija@energijabalkana.net
