enzin u SAD je znatno jeftiniji nego u Evropi, gde su porezi visoki. Takođe je najjeftiniji u odnosu na plate među velikim razvijenim zemljama. Međutim, relativno niža cena više je nego nadoknađena znatno većom potrošnjom Amerikanaca.
Rast tenzija između SAD i Irana podigao je cene nafte na globalnim tržištima, uz zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdevanju preko Hormuškog moreuza. Tržišta su reagovala skokom Brenta, dok analitičari upozoravaju na produženu nestabilnost i ograničenja u ponudi. Paralelno, neizvesnost se preliva i na finansijska tržišta i državne obveznice zbog inflatornih pritisaka.
Brisel sada želi da podstakne instaliranje toplotnih pumpi, kako bi pomogao smanjenje upotrebe fosilnog goriva u evropskom energetskom miksu. Plan je da se članice EU ohrabre da usvoje povoljne poreze ili finansijske šeme, kako bi se prodaja do 2030. povećala na oko četiri miliona jedinica godišnje, što bi pomoglo smanjenju potrošnje energije za najmanje 16 odsto. Da bi se to postiglo potrebna doslednost sa šemama subvencija.
Poremećaji u rafinerijskim kapacitetima u Zalivu, nakon iranskih napada, doveli su do velikog manjka na globalnom tržištu nafte, procenjenog na oko 11 miliona barela dnevno. Oporavak oštećenih postrojenja mogao bi da traje godinama, dok bi ponovno pokretanje zaustavljenih rafinerija moglo potrajati nekoliko meseci. Zbog toga se očekuje duži period nestašica energenata i povišenih cena na svetskom tržištu.
Najpre Venecuela, a sada i Iran: stručnjaci procenjuju da Donald Tramp želi da Sjedinjene Države postanu glavni izvoznik nafte. Sjedinjene Države zaista, najpre zahvaljujući tehnologiji eksploatacije nafte iz škriljaca, proizvode više nafte nego bilo koja druga zemlja na svetu. SAD su naftu uvozile dok je bila jeftina, ali od 2020. su sve značajniji izvoznik nafte i naftnih derivata.
Produžena je pauza u povećanju proizvodnje nafte do marta, uz obrazloženje da su osnove tržišta stabilne i da su zalihe na niskom nivou. Odluka je doneta uprkos kratkotrajnom skoku cena izazvanom tenzijama oko Irana, koje su se potom smirile signalima o mogućim pregovorima. Pojedini analitičari u međuvremenu dovode u pitanje tvrdnje o velikom višku ponude na globalnom tržištu.
Ugovor za adaptaciju državnih naftnih rezervoara u Luci Bar potpisan je sa konzorcijumom predvođenim hrvatskom kompanijom S.A.K.Z, a radovi bi trebalo da počnu u februaru i traju devet meseci. Vrednost posla iznosi 1,74 miliona evra bez PDV-a, uz obezbeđen stručni nadzor i garancije za izvođenje radova. Paralelno s tim, novi tender za nabavku dizel goriva za obavezne rezerve je u pripremi, nakon što je prethodni poništen zbog neispravne ponude.
Prema ocenama iz Moskve, planirana prodaja većinskog paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL predstavlja obostrano koristan aranžman i u skladu je sa interesima Rusije, uz naglašenu spremnost na saradnju i sa drugim međunarodnim partnerima. U istom kontekstu iznete su i kritike na račun Evropske unije, uz poruku da bi Srbija trebalo da preispita svoj odnos prema Briselu zbog uslova koji se postavljaju u procesu evropskih integracija.
Nova otkrića nafte i gasa u Zapadnoj i Istočnoj pustinji, kao i u delti Nila, trebalo bi da povećaju dnevnu proizvodnju Egipta za oko 1,3 miliona kubnih metara gasa i oko 4.300 barela nafte i kondenzata. Nalazišta su rezultat uspešnih istražnih bušotina više kompanija i predstavljaju dodatni oslonac za domaće snabdevanje energijom. Očekuje se da će povećana proizvodnja ojačati energetsku bezbednost zemlje i smanjiti potrebu za uvozom energenata.
Samo kombinovani elektroenergetski sistem koji poseduje dovoljno instalisanih kapaciteta ogledanih u termoelektranama za pokrivanje bazne potrošnje i obezbedjivanje sigurnosti snabdevanja 24/7 tokom cele godine, biće, vaistinu, pobednik energetske tranzicije. Velike, nezavisne države već uveliko kreću ovim putem što pokazuje trend u SAD, RF i Kini. Male nezavisne države će krenuti istim putem bude li pameti. Ostali će ostati pobednici ali onako kako je to pre 23. veka lepo primetio epirski kralj Pir.
Jačanjem CBAM-a zatvaraju se postojeće rupe u sistemu i od 2028. godine proširuje se njegova primena na proizvode sa visokim udelom čelika i aluminijuma, kako bi se sprečilo premeštanje emisija van EU. Predviđene su dodatne mere protiv zaobilaženja pravila, veća kontrola prijava emisija i privremeni fond koji štiti proizvođače u EU od „curenja ugljenika“, uz obavezu ulaganja u dekarbonizaciju. Na taj način se obezbeđuje fer konkurencija i jača uloga CBAM-a u smanjenju emisija ugljenika i izvan granica Evropske unije.
Na klimatskoj konferenciji COP30 u Brazilu raspravlja se o planu za postepeno napuštanje nafte, uglja i gasa. Ipak, milijarde i dalje odlaze u fosilnu industriju, a emisije rastu. Hoće li se to sada promeniti?
