Turska nastoji da se pozicionira kao važno energetsko čvorište koje profitira od transporta nafte i gasa, dok istovremeno preuzima ulogu domaćina globalnih klimatskih pregovora. Iako razvija obnovljive izvore energije, njena strategija i dalje daje prednost fosilnim gorivima, što otvara pitanje koliko je posvećena ciljevima klimatske tranzicije.
Irak i Sirija postigli su dogovor o obnovi naftovoda Kirkuk–sirijska obala, čime će se otvoriti alternativni pravac za izvoz nafte mimo Ormuskog moreuza. Projekat bi mogao da unapredi energetsku bezbednost, podstakne američke investicije i olakša oporavak iračkog naftnog sektora, ali njegov uspeh i dalje zavisi od regionalne stabilnosti i bezbednosnih prilika.
Planirani železnički koridor između Saudijske Arabije, Jordana, Sirije i Turske mogao bi u narednih nekoliko godina da uspostavi novu kopnenu vezu između Persijskog zaliva i Evrope za prevoz robe, energenata i putnika. Najveći infrastrukturni izazov ostaje izgradnja deonice kroz Jordan i Siriju, dok projekat ima i značajan geopolitički značaj jer predstavlja alternativni trgovinski pravac nezavisan od pojedinih postojećih regionalnih ruta.
U poslednje dve godine odnosi Sirije i Azerbejdžana znatno su se poboljšali, sa fokusom na energetiku i sektore dragocenih metala. Sporazumi o snabdevanju azerskim gasom i planovi za saradnju u infrastrukturi i investicijama otvaraju put za ekonomsku i političku integraciju. Ova partnerstva Siriji omogućavaju smanjenje izolacije i diversifikaciju ekonomskih veza, dok Azerbejdžanu donose veći uticaj na Bliskom istoku.
Turska će početi da snabdeva Siriju prirodnim gasom, kako bi pomogla ratom razorenoj zemlji da proizvodi električnu energiju, objavio je turski ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar, dodajući da će i Azerbejdžan biti uključen u izvoz.
Turska se pojavila kao ključni igrač u energetskom pejzažu istočnog Mediterana, usled regionalnih promena izazvanih događajima u Siriji. Mogućnosti povezivanja na sirijsku mrežu arapskih gasovoda mogli bi regionalnim proizvođačima ponuditi održivije rute ka evropskim tržištima. Potencijalno oživljavanje projekta gasovoda Katar-Turkska moglo bi da preoblikuje regionalne tokove energije, prema ekspertu iz vodećih analitičkih centara.
Jedan od najvećih svetskih operatera plutajućih elektrana, turski Karpowership, saopštio je krajem prošlog meseca da predstavlja jednu od alternativa koje se procenjuju za snabdevanje električnom energijom Sirije. Nije poznato kada će Sirija dobiti dva broda (turski i katarski) u cilju poboljšanja snabdevanja energijom, a ostalo je i nejasno o kojoj vrsti elektrana je reč i ko će to da finansira.
Sirija ima dokazane rezerve nafte od približno 2,5 milijardi barela nafte i 241 milijardu kubnih metara gasa, prema procenama pre rata. Američko vojno prisustvo dugo je bilo povezano sa kontrolom nad naftnim poljima u ovoj zemlji. Sada se SAD suočavaju se sa složenom odlukom: hoće li prekinuti okupaciju trećine zemlje i prepustiti novoj vladi kontrolu nad sirijskim naftnim poljima.
Kada je 2011. godine započeo građanski rat u Siriji govorilo se da je povod za rat bilo Asadovo odbijanje da se izgradi gasovod koji bi gas iz Katara i Saudijske Arabije doveo do evropskog tržišta. Stručnjak za energetsku bezbednost, Prof. dr Petar Stanojević za Energiju Balkana piše da je to teško sa sigurnošću tvrditi, i komentariše da čak i kada bi se danas započela gradnja gasovoda od Katara do Evrope, ne bi bilo puno gasa koji bi mogao da se transportuje tim pravcem, jer je gas prodat kupcima koji su ga zakupili na mnogo godina.
