Evropa je spremna da ponovo izvrši pritisak na ruske prihode od nafte, čime želi da iscrpi budžete Rusije dok traje ruska vojna intervencija na teritoriji Ukrajine. Mnogi energetski analitičari su zabrinuti da bi predložene mere mogle da izazovu „značajne dislokacije tržišta“.
Koliko na cenu nafte utiču sankcije EU, G7 i nekih zapadnih zemalja, s obzirom da iduće nedelje, 5. februara, stupa na snagu zabrana morskog izvoza naftnih derivata iz Rusije? U današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Tomislavom Mićovićem, generalnim sekretarom UNKS. Sagovornika pitamo ko će biti najviše pogođen, kako će ove nove mere uticati na globalnu ekonomiju ali i male zemlje, poput Srbije, koja uvozi sirovu naftu.
Kuvajt ove godine planira da znatno poveća izvoz dizela i avio goriva u Evropu, čime bi kontinent kompenzovao pad dotoka iz Rusije. Poslednjih godina, Kuvajt je uložio desetine milijardi dolara u modernizaciju i izgradnju novih rafinerija. Očekuje se da će drugi bliskoistočni proizvođači nafte, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećati izvoz goriva u Evropu 2023. godine.
Rusija je spremna da izveze veliku količinu dizela, na koji se EU do sad oslanjala, pre nego što počnu sankcije. Rusija je pronašla drugo tržište, izvoz energenata u Kinu je značajno porastao od kako je Moskva u februaru poslala svoje oružane snage u Ukrajinu.
Ruska nafta sa Dalekog istoka prodaje se u Aziji iznad cene od 60 dolara po barelu koju je Zapad odredio. Nezavisne rafinerije su dominantni kupci ESPO klase i ne mare mnogo za gornju granicu cena.
O paketu sankcija zapadnih zemalja Rusiji i kako će se odraziti na Srbiju – hoće li naftni derivati poskupeti kod nas zbog toga što se JANAF-om neće više moći „voziti” ruska nafta u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa stručnjakom za energetiku, Milošem Zdravkovićem.
Članice proširene grupe zemalja proizvođača nafte (OPEK+), u kojoj su još Rusija i Saudijska Arabija, odlučile su na današnjem sastanku da zadrže sadašnji nivo proizvodnje nafte.
Rusija je ove godine nabavila stotinu tankera kao odgovor na naftne sankcije koje je Moskvi nametnuo Zapad.
Zemlje EU uspele su da se dogovore oko predloga da se cena sirove ruske nafte ograniči na 60 dolara po barelu. Dogovorena cena je viša od one po kojoj Rusija već prodaje većinu svoje sirove nafte. Rusija je saopštila da neće prodavati naftu nikome ko pristane na ograničenje cene. Većina zemalja G7 prestaće da uvozi rusku naftu do kraja ove godine.
Aktuelna kriza gurnula je Evropu u bržu tranziciju, ne u smeru zelenih, nego održivih izvora energije koja sigurno neće biti ni jeftina, ni jednostavna. Ekonomski hegemonizam u delu energetike trebalo bi da bude znak za EU da reaguje kao zajednica po pitanju energetske sigurnosti. Rusija će ostati veliki proizvođač energije, i zato „nemojmo rušiti mostove”, poručili su hrvatski energetski stručnjaci.
