Nakon što su Iran i Oman u zajedničkom saopštenju u utorak (25. avgusta) saopštili da su njihovi ministri spoljnih poslova razgovarali o „predloženom okviru“ za uspostavljanje „zajedničkog privremenog navigacionog koridora kroz Ormuski moreuz i sporazumu o sprovođenju zajedničkog projekta za čišćenje moreuza od mina“ tvrdokorno krilo Revolucionarne garda Islamske Republike tvrdi, međutim, da SAD ometaju ovaj sporazum i da će moreuz ostati zatvoren dok Vašington ne prihvati uslove Teherana, piše CNBC Afrika.

Iran i Oman su već postigli sporazum o svojim udelima u vitalnoj ekonomskoj arteriji, kontroverzno uključujući prihode povezane sa njenom administracijom, rekla je uticajna vojna grupa poluzvaničnoj novinskoj agenciji Tasnim.

Posle ovog saopštenja usledilo je pojeftinjenje sirove nafte, tako da je međunarodna referentna cena marke Brent pala ispod 90 dolara po barelu preko noći.

Tehnički pregovori Irana i Omana

Samo pet robnih brodova prošlo je Ormuski moreuz u utorak, što je manje od desetodnevnog proseka pokazuju preliminarni podaci kompanije Kpler.

U zajedničkom saopštenju Irana i Omana takođe je navedeno da će se „tehnički pregovori“ nastaviti „sa ciljem da se dogovori stalni navigacioni koridor i buduća administracija moreuza, kao i mehanizam za razmenu informacija, upravljanje saobraćajem i pružanje relevantnih navigacionih i bezbednosnih usluga“.

Doprinoseći pritisku na cene nafte poslednjih dana, SAD su navodno počele da vraćaju svoje diplomate u zemlje Zaliva – što sugeriše da Vašington trenutno ne očekuje vojnu eskalaciju. Ruska novinska agencija RIA Novosti takođe je kasno u utorak izvestila da će SAD i Iran u narednim danima objaviti novi sporazum o prekidu vatre, pozivajući se na iranske i pakistanske izvore, koji bi uključivao slobodu plovidbe kroz Ormuz. Međutim, ovo nije moglo biti nezavisno potvrđeno, a Bela kuća nije odgovorila na zahtev MS NOW za komentar.

SAD se uzdržavaju od sekundarnih sankcija

Sve ovo dešava se nakon što je ministar finansija Skot Besent u ponedeljak obećao da će pokrenuti „ekonomski dan D“ protiv iranskog režima, preteći da će ciljati „pomagače“ i trgovinske partnere Teherana u naporima da uguši njegovu ekonomiju. Ovo je uključivalo listu od 60 pojedinaca, entiteta i plovila.

Međutim, SAD su do sada bile uzdržane od uvođenja značajnih sekundarnih sankcija drugim zemljama – uključujući, što je važno, kineske finansijske firme osumnjičene da olakšavaju iransku trgovinu naftom.

„Zašto bih želeo da uništim globalni finansijski sistem? Verujemo da je važno uspostaviti ravnotežu i dati ljudima period oporavka, ali treba da znaju da će se to desiti veoma brzo i da smo ozbiljni“, rekao je Besent u ponedeljak.

Kina, koja kupuje oko 90% iranske nafte, u utorak je zapretila odmazdom ako se SAD odluče da prošire ekonomski pritisak na zemlje koje trguju sa Teheranom.

Peking „će preduzeti sve neophodne mere da čvrsto zaštiti svoja prava i interese“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova u utorak.