Dogovor sa SAD trebalo bi da omogući Iraku povećanje izvoza nafte morskim koridorom duž obale Omana, nakon što je rat ozbiljno poremetio isporuke kroz Ormuski moreuz i prouzrokovao gubitke od oko 60 milijardi dolara. Irak je u oktobru izvoz oporavio na 3,4 miliona barela dnevno, a dugoročno planira da dostigne pet miliona barela dnevno ulaganjem u nove naftovode i izvozne terminale.
Sirova nafta marke Brent je za decembarske isporuke pojeftinila je za 3,2% – na 109 dolara po barelu, što je reakcija na geopolitičku situaciju i optimizam oko potencijalnog sporazuma između SAD i Irana. Analitičari Goldman Saksa podižu prognozu cene nafte Brent za decembar na 105 dolara, a očekuju da će prosečna cena nafte marke Brent sledeće godine biti 88 dolara po barelu. Čekaju se rezultati američkih srednjoročnih izbora sutra i oboga što će se desiti posle njih.
Iran upozorava da bi u slučaju nove američke ofanzive mogao da napadne američke data centre, infrastrukturu za veštačku inteligenciju i podmorske komunikacione kablove u Persijskom zalivu. Pretnja ugrožava milijarde dolara tehnoloških investicija i otvara novi front u sukobu, sa mogućim posledicama po energetiku, telekomunikacije i globalnu ekonomiju.
Uprkos tome što je plovidba kroz Ormuski moreuz značajno obnovljena, cene Brenta ostaju oko ili iznad 100 dolara po barelu zbog straha od nove eskalacije sukoba i ograničenih rezervi nafte i goriva. Tržište sada očekuje rasplet između novih pregovora i daljeg širenja napada na energetsku infrastrukturu, dok visoki troškovi transporta dodatno opterećuju isporuke.
Cene gasa u Evropi više su se nego udvostručile zbog rata između SAD i Irana, upravo u trenutku kada Evropa mora da dopuni svoje rezerve pred zimu. AFP analizira ozbiljnost trenutnog skoka cena gasa i poredi ga sa energetskim šokovima koji su usledili nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Plan predviđa ulaganje od pet do šest milijardi dolara u novu hibridnu rafineriju na jugu Izraela, uz zadržavanje domaćih kapaciteta za preradu nafte. Time bi se smanjila zavisnost od uvoza tokom ratova i globalnih kriza, dok bi država istovremeno povećala rezerve goriva i unapredila skladišnu, lučku i uvoznu infrastrukturu.
Zaoštravanje sukoba između SAD i Irana ponovo je podiglo cenu nafte, jer sve veći rizik od poremećaja plovidbe kroz moreuz Hormuz ugrožava globalno snabdevanje. Brent je za mesec dana poskupeo gotovo 20 odsto i približio se granici od 100 dolara po barelu, dok napadi na tankere i energetsku infrastrukturu povećavaju strah od šire regionalne energetske krize.
Evropa se ponovo suočava sa snažnim energetskim šokom, ali za razliku od krize iz 2022. godine, kada je najveći problem bio prekid dotadašnjih tokova ruskog gasa i nafte, sada je u prvom planu nagli rast cena na globalnom tržištu. Posledice se osećaju kroz skuplje gorivo, pritisak na inflaciju, pad realnog dohotka domaćinstava i veće troškove evropske industrije, dok države pokušavaju da građanima ublaže udar bez ponavljanja skupih i dugotrajnih subvencija iz prethodne krize.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da su se Iran i Oman složili oko uslova sporazuma o obezbeđivanju bezbednog tranzita kroz Ormuski moreuz. Tvrdokorno krilo Revolucionarne garda Islamske Republike tvrdi, međutim, da SAD ometaju ovaj sporazum i da će moreuz ostati zatvoren dok Vašington ne prihvati uslove Teherana. Uprkos tome što je saobraćaj kroz moreuz pao za dve trećine u odnosu na njihov desetodnevni prosek barel jeftiniji od 90 dolara.
Iranski ministar nafte saopštio je da je u južnoj provinciji Fars otkriveno veliko novo gasno polje, čije se pridobive rezerve procenjuju na oko 5,7 triliona kubnih stopa (TCF). Ovo otkriće moglo bi Iranu da obezbedi dodatni izvor prirodnog gasa u trenutku kada zemlja nastoji da poveća domaću proizvodnju i odgovori na rastuću potražnju industrije i energetskog sektora.
Cene nafte i prinosi američkih obveznica rastu dok američki predsednik Donald Tramp i Iran zahtevaju trgovinske reparacije. Ćini se da je sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza sve dalji. Tramp tvrdi da SAD kontrolišu 100% Ormuskog moreuza ali, stvarnost ga demantuje – nekada, pre rata je, prema podacima Kplera dnevno prolazilo 130 do 140 brodova a sada šest do 11 plovila.
Tržište nafte zabeležilo je pad veći od pet odsto nakon obustave međusobnih napada Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je podstaklo nadu u diplomatsko rešenje. Ipak, poremećaji u pomorskom saobraćaju kroz ključne rute i dalje predstavljaju rizik za buduće kretanje cena energenata.
