Solarna energija je poslednjih godina doživela ogroman rast. Predviđa se da će 2025. ukupan svetski kapacitet solarne energije dostići 2,9 TW. U Srbiji 76% više instalisane snage prozjumera u odnosu na prethodnu godinu.
Nakon vetroparka Vetrozelena, projekat Solarina predstavlja proširenje saradnje između dve kompanije: EPS i CWP Europe.
Odgovor je skoro 7 gigavata, odnosno – mnogo. Kako piše dr Iva Batić sa ETF-a u Beogradu, ukoliko bismo iskoristili sav potencijal samo stambenih krovova, mogli bismo da pokrijemo petinu ukupne godišnje proizvodnje struje u Srbiji.
Japan uvozi većinu svojih energetskih resursa među kojima prevlađuju fosilna goriva. Glavni snabdevači su mu Bliski istok, Australija i Sjedinjene Države. Trenutno fosilna goriva u Japanu imaju više od 60% udela u energetskom miksu države. Vladina strategija poziva na smanjenje LNG-a i uglja na udeo manji od 40% u kombinovanoj proizvodnji električne energije do 2030. Kombinacija vetra i solarne energije na moru i na kopnu, geotermalne energije i biomase sa pouzdanom rezervom iz baterija i hidroelektrana bi mogla da omogući Japanu da postane energetski samoodrživ za 40 godina.
EU je tokom 2021. postavila cilj podizanja kapaciteta OIE na 40 odsto, a poslednja revidirana regulativa o OIE propisuje da najmanje 42 odsto proizvedene električne energije treba da bude iz OIE – sa namerom da to bude i 45 odsto. Što se Srbije tiče i dalje smo daleko od tih ciljeva. Dalji razvoj OIE stavlja pred svaki elektroenergetski sistem tehnički problem integracije visokog učešća varijabilnih OIE u sistem, ali sa druge strane naš zadatak kao elektroinženjera je da to rešimo.
