Globalni kapaciteti obnovljivih izvora energije mogli bi da porastu za gotovo 4.800 GW do 2031. godine, uz sve snažniji doprinos Indije, jugoistočne Azije, Afrike i Bliskog istoka. Prema prognozi IEA, energetska bezbednost, visoke cene goriva i smanjenje zavisnosti od uvoza postaju ključni pokretači ove ekspanzije.
Kada se govori o solarnoj energiji, pažnja je gotovo uvek usmerena na solarne panele. Međutim, iza svakog proizvedenog kilovata nalazi se čitav niz tehnologija bez
Nova fabrika u Seiniju biće drugo postrojenje u Rumuniji namenjeno reciklaži fotonaponskih panela. Kapacitet od jedne tone na sat omogućiće izdvajanje vrednih materijala poput stakla, aluminijuma i silicijuma, koji mogu biti iskorišćeni u daljim proizvodnim procesima.
Kompanija MN8 Energy gradi projekat vredan 350 miliona dolara u Zapadnoj Virdžiniji, koji će kombinovati 86 MW solarne energije sa litijumskim i baterijama na bazi cinka. Gugl će tokom 20 godina otkupljivati proizvedenu struju za napajanje svojih data centara, dok projekat istovremeno predstavlja novu namenu degradiranog rudarskog zemljišta.
U zavisnosti od količine sunčeve svetlosti i položaja krova, domaćinstva u Velikoj Britaniji mogu da uštede od oko 440 do više od 600 funti godišnje postavljanjem solarnih panela. Iako rast cena struje povećava isplativost solarnih sistema, početna investicija od oko 7.000 funti i dalje predstavlja prepreku za mnoge porodice.
Kineski instalirani kapaciteti solarnih elektrana krajem jula dostigli su 1,286 milijardi kilovata, neznatno nadmašivši kapacitete termoelektrana na ugalj. Iako solarna energija brzo raste i čini više od 30 odsto ukupne instalirane snage, zbog promenljive proizvodnje ugalj i dalje ostaje važan za stabilnost elektroenergetskog sistema.
Kalifornijska skupština odobrila je predlog zakona koji bi omogućio korišćenje priključnih solarnih sistema do 1.200 vati bez složenih procedura. Rešenja bi mogla da smanje račune za struju i do 400 dolara godišnje, dok bi obavezni sigurnosni standardi štitili mrežu i radnike. Konačnu odluku sada donosi guverner Gevin Njusom.
Crna Gora je već izgradila model koji Evropa sada institucionalno potvrđuje: krov kao proizvodni kapacitet, potrošač kao prozjumer i energija proizvedena na mestu potrošnje. Jednom rečju je počela ono što Evropa sada uvodi kao obavezu. Elektroprivreda Crne Gore je, kroz projekte Solari 3000+/500+ i Solari 5000 prva u regionu razvila široko primenjeni model „proizvodi gde trošiš“ i pokazala da solarna energija na krovovima nije eksperiment, već nova energetska infrastruktura države. EPCG-Solar-Gradnja treba da se posmatra kao tehnička infrastruktura za energetsku tranziciju, a ne samo kao izvođačka firma.
Istraživanje Univerziteta u Hagenu pokazuje da domaćinstva sa solarnim panelima povećavaju potrošnju električne energije zbog očekivanja nižih cena i osećaja „zelenog prava na potrošnju“. Fenomen solarne povratne sprege mogao bi do 2050. povećati globalnu potrošnju za oko pet odsto i značajno podići troškove sistema i infrastrukture.
Naučnici su otkrili da velike solarne farme zagrevaju vazduh drugačije od prirodnog tla, što usporava vetar i menja njegovo kretanje. Ovi skriveni efekti mogu uticati na temperaturu, vlagu i formiranje oblaka, pokazujući da čak i čista energija menja okolinu.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Kina proizvodi više od 80% svetskih komponenti za solarne panele, ali se industrija suočava s problemom prekomernih kapaciteta usled intenzivne domaće konkurencije, koju kineska vlada naziva „involucijom.“
Od 2022. godine u energetsku sanaciju uloženo je oko četiri milijarde dinara, od čega je MRE obezbedilo 2,6 milijardi. Podržana je energetska sanacija više od 35.000 domaćinstava, a više od 790 građana je uz subvencije ugradilo solarne panele. Energetska efikasnost je jedan od prioriteta energetske politike, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović povodom obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta.
