Brodarstvo je jedna od najprljavijih industrija na svetu. Više od 50.000 teretnih brodova nalazi se na moru u svakom trenutku, proizvodeći tri odsto globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte – više nego avijacija. Da li bi izum za hvatanje ugljenika na bazi negašenog kreča konačno mogao da očisti teretne flote?
Rad jedne trećine svetske LNG flote je ugrožen novim ekološkim pravilima IMO. Procenjuje se da LNG flota sa parnim turbinama broji oko 254 od 607 brodova koji su trenutno na moru. Vlasnicima će biti teško da opravdaju značajne iznose kapitalnih izdataka, kako bi mogli da ispune nove zahteve. Samo novi LNG prevoznici, opremljeni dvotaktnim pogonom na dva goriva, imaju najbolje šanse da ispune EEXI i CII kratkoročno i dugoročno bez dodatne pomoći.
Turski sondažni brod Fatih u Crnom moru otkrio još 135 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, na u bušotini Amsara-1 u oblasti Sakarye, objavio je juče turski predsednik Erdogan tokom svečanog otvaranja novoizgrađene luke Filios. Turska planira tri faze eksploatacije prirodnog gas iz Crnog mora i njegov transport na kopno. Start proizvodnje se očekuje 2023. godine.
Norveška planira izgradnju tunela dugog 1,7 kilometara za brodove, vrednog 325 miliona dolara, koji će biti dovoljno velik za kretanje teretnim i drugim većim brodovima, kako bi izbegli plovidbu vodama na području Stada, izloženog vetrovima i okeanskim strujama. I Vikinzi su plovila transportovali preko kopna da ne bi morali ploviti Stadom.
Brod tanker Dmitrij Mendeljejev, prvi u Rusiji za punjenje teretnih i putničkih brodova tečnim prirodnim gasom pomoću tehnologije „brod-brod“ porinut je u vodu, a nakon završnih radova postaće u drugoj polovini 2021. godine deo flote Gaspromnjefta za transport i punjenje gorivom LNG male tonaže u lukama Finskog zaliva i Baltičkog mora – u Sankt Peterburgu, Ust-Lugi i Primorsku
