Vetroelektrana Gvozd, prvi veliki proizvodni objekat koji će EPCG izgraditi posle više od 40 godina, vredan 82 miliona evra treba da počne sa radom do kraja sledeće godine. Izgradnja VE Gvozd i potrebne elektroenergetske infratstrukture za priključenje na mrežu u potpunosti će se finansirati iz kreditnih sredstava, što će uz odgovarajući grejs period tokom izgradnje, obezbediti da projekat u suštini sam sebe otplaćuje.
Ova elektrana biće prvi novi veliki državni proizvođač električne energije, u poslednjih 40 godina, odnosno od otvaranja Termoelektrane Pljevlja 1982. godine.
Preliminarni rezultat poslovanja Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za osam meseci 2023. godine iskazan je kao dobitak u iznosu od 75 miliona evra, što je za oko 130 miliona evra bolji rezultat od poslovnog rezultata ostvarenog (-55 miliona evra) u istom periodu 2022. godine. Kompanija očekuje da će ove godine imati neto profit od preko sto miliona evra.
Sa razvijanjem kapaciteta solarnih elektrana, vodićemo računa i o balansiranju sistema, ali sve dok ne napravimo oko 150 MW, to neće biti problem – Crna Gora ima najbolji potencijal za balansiranje u Evropi, jer imamo izvanredne hidroakumulacije: Pivsko jezero, Slano, Krupac. Poslovna filozofija Elektroprivrede Crne Gore – proizvodi gde trošiš i omogući da potrošač proizvede koliko troši – u perspektivi znači besplatnu energiju i ta poslovna politika je danas dominantna u Evropskoj uniji, rekao je Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EPCG.
Predstavnici EPCG i EBRD su potpisan Ugovor o kreditiranju projekta VE Gvozd, koja bi trebalo da bude izgrađena za 18 meseci od dana početka radova. Ovo je, nakon 1982. godine, prvi elektroenergetski proizvodni kapacitet u vlasništvu države koji se gradi u Crnoj Gori.
Stub ekonomskog razvoja Crne Gore bi trebalo da bude u energetici. Za to postoje prirodni potencijali i ideje, dok se prepreke ogledaju u složenim administrativnim procedurama i zakonima. U EPCG kao jedno od rešenja tih problema vide Zakon o strateškom planiranju.
