Velika ulaganja, tehnički problemi i politička neizvesnost mogli bi da uspore obnovu venecuelanske naftne industrije, uprkos ogromnim rezervama i američkoj podršci. Analitičari ocenjuju da bi povećanje proizvodnje i eventualni uticaj na cene goriva mogli da budu vidljivi tek za više godina, dok bi sporazum u međuvremenu mogao da izazove političke i pravne probleme.
Sporazumom bi SAD, prema navodima Donalda Trampa i venecuelanskih vlasti, dobile kontrolu nad razvojem 17 naftnih polja sa potencijalom od oko 65 milijardi barela, uz planirana ulaganja veća od 100 milijardi dolara. Dogovor je izazvao brojne kritike zbog mogućih ustavnih i pravnih prepreka u Venecueli, dok stručnjaci sumnjaju da bi, zbog političke nestabilnosti i problema sa infrastrukturom, mogao brzo povećati proizvodnju i uticati na cene goriva u SAD.
Tanker Gloria Maris isplovio je iz luke Hoze u Venecueli ka Luizijani, noseći oko milion barela nafte, u okviru sporazuma o snabdevanju SAD–Venecuela. Manji tanker Volans prevozi oko 450.000 barela do Kurasaa. Do sada je isporučeno 10–11 miliona barela, dok Venecuela priprema izvoz lož-ulja.
Američka vojna intervencija u Venecueli nije značajno uzdrmala globalno tržište nafte, jer je ponuda već prezasićena, a venecuelanska proizvodnja skupa, tehnički zahtevna i relativno mala u globalnim okvirima. Kina pritom ne trpi ozbiljan udarac, jer venecuelanska nafta čini mali deo njenog uvoza, dok istovremeno ubrzano gradi kapacitete obnovljivih izvora i smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Suština intervencije je pre svega geopolitička, a ne ekonomska, uz opasan presedan upotrebe vojne sile radi kontrole resursa.
Kompanija „Roszarubežnjeft“ poseduje udele u zajedničkim naftno-gasnim preduzećima sa venecuelanskom državnom kompanijom PDVSA, a kupovina imovine realizovana je po punoj tržišnoj vrednosti, uz prethodna odobrenja nadležnih regulatora u Venecueli.
Nakon što je američka vojska otela venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, fokus je usmeren na ogromne rezerve nafte ove osiromašene zemlje. Međutim, ponovno pokretanje proizvodnje moglo bi da znači ekološku katastrofu.
Nakon američkih sankcija uvedenih u januaru 2019. godine protiv PDVSA, koje je Trampova administracija nametnula i kojima je državna naftna kompanija Venecuele isključena iz američkog finansijskog sistema i redovne prodaje za gotovinu, veliki deo izvoza venecuelanske nafte prešao je na aranžmane „nafta za kredite“.
Nafta je nastavila da poskupljuje drugi dan zaredom uz pojačanu neizvesnost oko snabdevanja iz Venecuele i pogoršanje situacije u Iranu. Tržište reaguje na najave SAD o kontroli prodaje venecuelanske nafte i strah da bi nemiri i širi sukobi mogli da poremete isporuke. Istovremeno, rast globalnih zaliha i višak ponude ostaju faktor koji može ograničiti dalji uzlazni trend.
Jedan od najupadljivijih elemenata celog slučaja jeste potpuni izostanak reakcije Kijeva, iako su među uhapšenima čak 20 ukrajinskih državljana. Nije upućen nijedan zvanični protest, niti zahtev za konzularnu zaštitu. Slična situacija je i sa Gruzijom, čijih je šest građana zadržano na brodu. Ovakvo ćutanje dodatno pojačava utisak da su civili svesno žrtvovani u geopolitičkoj igri.
Administracija SAD namerava da kontroliše tokove venecuelanske nafte i prihode od nje, obezbeđujući razređivač za olakšanu proizvodnju. Cilj je da se Venecuela vrati u rang značajnog svetskog snabdevača naftom, dok američke kompanije razmatraju ulaganja uz političku stabilnost i sigurnost. Deo prihoda od prodaje mogao bi koristiti venecuelanski narod, uz istovremenu obnovu razorene naftne industrije.
Cene bakra premašile su 13 hiljada dolara po toni, dostigavši novi najviši nivo otkako se crvenim metalom trguje na londonskoj berzi LME, uz strahovanja trgovaca od nestašice i nagoveštaje trke za obezbeđivanje strateških minerala nakon američkog napada na Venecuelu.
Ukoliko SAD preuzme kontrolu nad venecuelanskom naftnom industrijom, to verovatno neće kratkoročno uticati na cene nafte. Industrija je zapuštena, politički nestabilna i zahteva velika ulaganja. Dugoročno, obnova bi mogla povećati ponudu, sniziti cene i smanjiti zavisnost od ruske nafte.
