Srbija Ziđin Koper je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije onoliko zlata koliko su do pre 10 godina bile „teške“ ukupne zlatne rezerve države – 17 tona zlata. U prvom polugođu 2026. kompanija Srbija Ziđin Koper isporučila je 164 zlatne poluge ukupne težine 2.057 kliograma.
Rezultati druge faze bušenja na projektu Bobija pokazali su značajno proširenje zone mineralizacije zlata, srebra i baznih metala, koja sada zahvata oko 80.000 kvadratnih metara, dok granice ležišta još nisu definisane. Kompanija Middle Island Resources planira novu fazu istraživanja kako bi dodatno ispitala potencijal nalazišta i kontinuitet mineralizacije između glavnih zona.
Nacrt novog Prostornog plana Avala–Kosmaj, koji je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije dala na uvid javnosti do 31. marta, pokazuje da se na ovom prostoru, ipak mogu vršiti geološka istraživanja, što je država pre dve godine demantovala, a dozvole traže Australijanci i Kanđani, piše eKapija.
Zlato i srebro nastavljaju snažan rast, ali srebro prednjači zahvaljujući industrijskoj potražnji, posebno od strane solarne industrije i tehnologije. Cena srebra je u roku od godinu dana skočila za 270 odsto. Ograničena proizvodnja stvara strukturni deficit ponude. Analitičari upozoravaju na rizik korekcije i oscilacije cena u narednom periodu.
Centralne banke širom sveta u septembru su povećale kupovinu zlata za 79 odsto. Najviše su kupovale Brazil, Kazahstan i Gvatemala, dok je Rusija ponovo počela da povećava rezerve. Bugarska i Češka nastavljaju da jačaju zlatne zalihe, a Poljska prednjači sa 67 tona kupljenih od januara.
Evropski berzanski indeksi beleže rast, dok je nafta poskupela preko tri odsto posle novih američkih sankcija ruskim kompanijama Rosnjeft i Lukoil. Dobre rezultate objavili su Reno, Volvo i Nokia, a očekuju se i izveštaji Unilevera i Roša. Cene zlata rastu, dok je evro blago oslabio prema dolaru.
Tokom proteklih nekoliko dana cene zlata u svetu privukle su pažnju brojnih analitičara, a uprkos manjem padu koji je zabeležen u petak, nedeljni rast oborio je sve rekorde još od 2020. godine.
Cena zlata dostigla je rekordnih 3.508 dolara po unci zbog geopolitičkih tenzija, ekonomskih turbulencija i pritiska Donalda Trampa na Federalne rezerve. Investitori traže sigurnost u zlatu dok dolar slabi a centralne banke diversifikuju rezerve. Srebro, siromašni rođak zlata, takođe raste, dostigavši 40,76 dolara po unci – najviše u 14 godina.
Izveštaji o američkim uvoznim carinama na zlatne poluge danima su izazivali neizvesnost na tržištu zlata. Sada je Tramp pojasnio: carine na ovaj plemeniti metal nisu planirane. Očigledno je reč o tehničkoj grešci.
Vašington je uveo carinu od 39% na švajcarski uvoz, uključujući i zlato koje samo prolazi kroz zemlju, što znatno povećava statistički trgovinski deficit. Iako švajcarske rafinerije zarađuju minimalno od prerade zlata, ova vrednost ulazi u američke obračune i dovodi do viših dažbina koje pogađaju i druge izvoznike poput proizvođača satova, kozmetike i čokolade.Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ove mere mogle smanjiti BDP Švajcarske i konkurentnost njenih proizvoda, dok Bern zasad bira pregovore umesto kontramera.
Američki startap, kompanija Marathon Fusion tvrdi da može pretvoriti živu u zlato koristeći proces nuklearne transmutacije unutar fuzionog reaktora. Teoretski, taj proces bi mogao proizvoditi oko 5.000 kilograma zlata godišnje po gigavatu proizvedene struje, ali još nije eksperimentalno potvrđen. Iako ideja zvuči obećavajuće, izazovi poput radioaktivnih izotopa i složenosti fuzione tehnologije i dalje sprečavaju komercijalnu primenu.
Goldman Saks savetuje investitorima da zlato i naftu uključe u dugoročne portfelje radi ublažavanja rizika. Zlato se ističe kao sigurna luka u uslovima sumnje u američke institucije i rastućeg javnog duga. Prognozira se rast cene zlata do 4.000 dolara do 2026. godine.
