Tri godine elitni nemački istražitelji svakog jutra su se okupljali u sedištu Savezne kriminalističke policije u Potsdamu, nedaleko od Berlina.

Njihova istraga o tome ko stoji iza najvećeg čina sabotaže u novijoj istoriji – eksplozije gasovoda Severni tok – sada preti da naruši podršku Ukrajini, zemlji koju smatraju odgovornom, ocenjuje The Wall Street Journal.

Poljska odbija izručenje i slavi sabotažu

Poljska je već odbila da izruči jednog od osumnjičenih Nemačkoj, smatrajući ga herojem jer je uništio važan izvor prihoda za ratnu mašineriju Vladimira Putina.

Premijer Poljske, Donald Tusk, koji već godinama kritikuje nemačku zavisnost od ruske energije, ismejao je celu istragu.

„Problem nije što je gasovod uništen,“ rekao je, „nego što je uopšte izgrađen.“

U samoj Nemačkoj, opoziciona stranka AfD iskoristila je nezadovoljstvo građana zbog visokih cena energije, koje su posle sabotaže postale trajne. Trenutno vodi kampanju za smanjenje finansijske i vojne pomoći Kijevu, što bi predstavljalo ozbiljan udarac zapadnoj podršci Ukrajini.

Još jedan slučaj izručenja – ovoga puta ukrajinskog državljanina iz Italije – trebalo bi da se reši u narednim nedeljama, a mogao bi dodatno da pojača javnu sumnju u ulogu Kijeva u sabotaži Severnog toka.

Od invazije do eksplozije

Najduži od gasovoda, Severni tok 1, protezao se 1.200 kilometara ispod Baltičkog mora, dovodeći ruski prirodni gas do Nemačke i ostatka Evrope. Nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine, taj projekat postao je simbol kolebanja Zapada – da li zatvoriti dotok gasa i time Moskvi uskratiti devize, ili ga zadržati zbog zavisnosti evropskih privreda od jeftinog energenta.

Nemačka je pokušala da balansira: Severni tok 1 ostao je otvoren, a novi, Severni tok 2, odlučeno je, neće dobiti upotrebnu dozvolu.

Sve je postalo nevažno u septembru 2022. godine, kada su eksplozije na morskom dnu uništile oba gasovoda. Hiljade tona metana, najopasnijeg gasova sa efektom staklene bašte, izlilo se u Baltičko more – bilo je to najveće veštačko ispuštanje gasa u istoriji.

Tada su pojedini američki i nemački zvaničnici optužili Rusiju da je sama inscenirala sabotažu, dok je Kremlj uzvratio tvrdnjom da iza napada stoje SAD i Velika Britanija.

Nemačka policija i tužilaštvo, međutim, tvrde da su rekonstruisali jasnu sliku operacije koju je izvela elitna ukrajinska vojna jedinica, i to pod direktnom komandom tadašnjeg vrhovnog zapovednika Valerija Zalužnog.

Tragom zločina

Istraga je počela ubrzo nakon eksplozija. Prateći firme za iznajmljivanje brodova, mobilne signale i registarske tablice, tim iz Potsdama identifikovao je grupu osumnjičenih: tri ukrajinska vojnika iz specijalne jedinice i četiri profesionalna ronioca, iskusna u dubinskim misijama.

Prema izvorima bliskim istrazi, njihov cilj bio je da preseku Rusiji prihode od energenata i ekonomski razdvoje Moskvu i Berlin.

Presudan dokaz bio je zrnasti crno-beli kadar sa saobraćajne kamere – lice ukrajinskog ronioca. Korišćenjem komercijalnog softvera za prepoznavanje lica, policajci su ga identifikovali za nekoliko minuta, pronašli njegove profile na društvenim mrežama i profesionalne veze sa ostalim učesnicima.

Međutim, ne dele svi oduševljenje rezultatima istrage.

U Ukrajini su, na primer, ronioca koji se nalazio u Poljskoj ubrzo vratili nazad u domovinu – u crnom BMW-u sa diplomatskim tablicama, kojim je upravljao vojni ataše ukrajinske ambasade u Varšavi. Kijev nije komentarisao slučaj, ali je visoki ukrajinski zvaničnik neformalno rekao da je akcija izvedena nakon upozorenja poljske vlade.

Zapovednik čitave operacije pronađen je u Italiji, piše WSJ, nakon dugotrajne potrage. Policija je u početku imala samo fotografiju iz ukrajinskog pasoša, izdatog na lažno ime – uobičajenu praksu u operacijama tajnih službi. Nije imao profile na društvenim mrežama niti tragove u evropskim bazama podataka.

Kako navodi WSJ, tokom jednog od redovnih jutarnjih sastanaka, istražitelji su počeli da proveravaju zemlje u koje Ukrajinci često putuju na odmor. Ta pretpostavka ubrzo je dala rezultat: granična policija jedne prijateljske zemlje prepoznala je lice.

Muškarac je identifikovan kao Serhij K. (46), bivši pripadnik ukrajinske bezbednosne službe SBU, veteran rata koji je na sam dan ruske invazije pristupio specijalnoj jedinici i komandovao protivvazdušnom odbranom u bici za Kijev.

Nemačka policija zatim je aktivirala tzv. „tihi alarm“ na njegov pasoš, koji se oglašava kada osoba pređe granicu EU.

U avgustu je stigla dojava: Serhij je ušao iz Ukrajine u Poljsku, zatim prešao u Češku, pa u Italiju. Pratili su ga putem podataka o putarinama i hotelskim rezervacijama njegove supruge.

Diplomatska mina za Berlin

Italijanski karabinjeri uhapsili su ga u letovalištu kraj srednjovekovnog gradića San Klemente. Na putu ka sudu, Serhij je pred kamerama podigao tri prsta – ukrajinski pozdrav u obliku nacionalnog grba. Njegov advokat tvrdi da je nevin, ali i da je, čak i ako jeste učestvovao, delovao u okviru vojne operacije te stoga uživa imunitet od krivičnog gonjenja.

Nemački istražitelji slavili su u Potsdamu – verovali su da će njihov slučaj završiti presudom na nemačkom sudu.

Do decembra bi italijanski sudije trebalo da odluče o izručenju, ali Serhij već štrajkuje glađu jer mu zatvor ne omogućava vegansku i bezglutensku ishranu i jer mu je ograničen kontakt sa porodicom. Ako završi u bolnici, izručenje bi moglo da se odloži.

Nemačka policija već je pripremila poseban avion koji bi ga prebacio u Hamburg, gde bi trebalo da se održi proces.

Međutim, takvo suđenje moglo bi da bude mač sa dve oštrice: s jedne strane, potvrda profesionalnosti nemačke istrage, a s druge – ozbiljan udarac odnosima sa Kijevom.

Kancelar Fridrih Merc već se suočava sa pritiscima opozicije koja traži prekid finansiranja Ukrajine, ali njegovi saradnici tvrde da će „uspeti da amortizuju posledice“.

Nemačka javnost, kako navode izvori bliski vladi, već je uglavnom prihvatila mogućnost da je Ukrajina odgovorna za napad, piše The Wall Street Journal.

Izvor: SEEbiz