Naučnici koji stoje iza nove teorije publikovane u časopisu Nature Reviews Neuroscience, sugerišu da su promene kod naše sposobnosti pristupa specifičnim sećanjima zasnovane na povratnim informacijama i predvidljivosti okoline. Umesto da bude greška, zaboravljanje može biti funkcionalna karakteristika mozga, omogućavajući mu dinamičku interakciju sa okruženjem.
Zaboravljanje može biti korisno
U svetu koji se menja kao što je onaj u kome živimo mi i mnogi drugi organizmi, zaboravljanje nekih uspomena može biti korisno jer to može dovesti do fleksibilnijeg ponašanja i boljeg donošenja odluka. Ako su sećanja stečena u negativnim okolnostima, njihovo zaboravljanje može biti pozitivna promena koja poboljšava naše blagostanje.
Posledica izmenjenog pristupa memoriji
Dakle, u stvari, naučnici veruju da učimo da zaboravimo neka sećanja dok zadržavamo druga koja su važna. Zaboravljanje naravno dolazi po cenu izgubljenih informacija, ali sve veći broj istraživanja pokazuje da je, barem u nekim slučajevima, zaboravljanje posledica izmenjenog pristupa memoriji, a ne gubitka memorije.
Novu teoriju predložili su dr Tomas Rajan, vanredni profesor na fakultetu za biohemiju i imunologiju i na institutu za neuronauku Triniti koledža u Dablinu, i dr Pol Frankland, profesor na odseku za psihologiju Univerziteta u Torontu. Dr Rajan i dr Frankland su članovi kanadske globalne istraživačke organizacije CIFAR.
Zaborav kao oblik učenja
„Slično je kao da su uspomene uskladištene u sefu, ali ne možete da se setite koda za otključavanje sefa. Naša nova teorija predlaže da je zaboravljanje posledica remodeliranja koje prebacuje ćelije iz pristupačnog u nepristupačno stanje. Pošto na brzinu zaboravljanja utiču uslovi okoline, mi predlažemo da je zaborav zapravo oblik učenja koji menja dostupnost memorije u skladu sa okruženjem. Postoji više načina na koje naši mozgovi zaboravljaju, ali svi oni deluju tako da otežavaju pristup fizičkom oličenju sećanja“, rekao je Dr Rajan, čiji istraživački tim se nalazi na Institutu za biomedicinske nauke Triniti (TBSI).
Kod patoloških stanja dolazi trajnog gubitka uspomena
Govoreći o slučaju patološkog zaboravljanja kod bolesti, dr Rajan i dr Frankland su istakli: „Verujemo da je ovo prirodno zaboravljanje reverzibilno u određenim okolnostima. Međutim, kod bolesnih stanja, kao na primer kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, ovi prirodni mehanizmi zaboravljanja nisu funkcionalni, što dovodi do znatno smanjene dostupnosti ćelijama i patološkog gubitaka pamćenja.“
Izvor: ScienceDaly
