Izgradnja HE Komarnica predviđena je na profilu Lonci, sa lučno-betonskom branom visine 171 metar i kotom normalnog uspora 811 mnm. HE će imati instalisanu snagu od oko 172 megavata sa očekivanom godišnjom proizvodnjom do 213 gigavat-sati električne energije, predviđeno je projektom.
Elektroprivreda Crne Gore dobiće koncesiju za gradnju hidroelektrane na reci Komarnici, čija je vrednost procenjena na oko 246,53 miliona eura, piše u odluci koju je donelo Ministarstvo kapitalnih investicija.
Vlada Crne Gore je 27. avgusta 2020. godine usvojila koncesioni akt za izgradnju hidroelektrane na Komarnici, kojim je predviđeno da se koncesija za korišćenje vodotoka dodeli Elektroprivredi bez objavljivanja javnog oglasa, kao akcionarskom društvu u kom država ima više od polovine akcija.
„Predmet koncesije je korišćenje prirodnog bogatstva u državnoj imovini radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta, odnosno HE Komarnica u cilju proizvodnje električne energije. Elektroprivreda je dostavila ponudu 11. novembra 2021. godine. Komisija koju je MKI obrazovala 4. februara ove godine konstatovala je da je EPCG dostavila svu potrebnu dokumentaciju i utvrdila da je ponuđač podoban za učešće u daljem postupku“, navodi se u odluci.
Elektroprivreda je još u septembru 2020. godine tadašnjem Ministarstvu održivog razvoja uputila zahtev za izdavanje urbanističko-tehničkih uslova (UTU) za izradu tehničke dokumentacije za građenje hidroelektrane Komarnica.
Projekat datira još iz 1972. godine
Projekat izgradnje hidroelektrane na ovoj reci predviđa se od 1972. godine, a izgradnja ovog objekta, kako su ranije tvrdili ekolozi, pretvoriće veći deo toka reka Komarnice i Pridvorice u veštačko jezero koje će se protezati na čitavih 14 kilometara u pravcu kanjona Nevidio i čak 17 kilometara u pravcu Šavnika.
Tadašnjim planom bilo je predviđeno prevođenje dela voda u HE Perućica preko podzemnog kanala, ispod planine Vojnik u veštačke akumulacije Krupac i Slano u Nikšićkom polju. Tada se procenjivalo da bi HE Perućica, Piva, uz izgradnju Komarnice, činile tri najrentabilnija izvora struje na ovim prostorima.
U zahtevu su tada naveli da će se akumulacija nalaziti na prostoru opština Šavnik i Plužine, u okviru katastarskih parcela u granicama obuhvata detaljnog prostornog plana (DPP) za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, odnosno u katastarskim opštinama Dubrovsko, Duži, Pošćenje, Petnjica, Mljetičak, Šavnik, Mokro, Duba, Gornja Brezna, Donja Brezna i Bajovo Polje.
Izgradnja HE Komarnica
Izgradnja HE Komarnica predviđena je na profilu Lonci na reci Komarnici, sa lučno-betonskom branom visine 171 metar i kotom normalnog uspora 811 mnm. HE će imati instalisanu snagu od oko 172 megavata (MW) sa očekivanom godišnjom proizvodnjom do 213 gigavat-sati (GWh) električne energije, predviđeno je projektom izgradnje ove hidroelektrane.
Tadašnja vlada je tvrdila da će realizacija projekta HE Komarnica omogućiti višenamensko korišćenje hidroakumulacije u svrhu energetskog snabdevanja, vodosnabdevanja, poboljšanje uslova razvoja poljoprivrede i turizma u okruženju, kao i dalji razvoj saobraćajne i ostale infrastrukture, kako bi se doprinelo ukupnom privrednom razvoju područja u kontaktnoj zoni hidroakumulacije.
Krajem prošle godine EPCG je na sastanku sa kolegama iz Elektroprivrede Srbije najavila realizaciju ove investicije, kako bi se postigla energetska stabilnost i bezbednost regiona.
U izgradnji ove hidroelektrane na teritoriji Crne Gore, kako je tada najavljeno, EPCG bi učestvovala sa 51 odsto, dok bi EPS uzeo učešće sa 49 odsto.Tada je najavljeno i da EPCG planira izgradnju HE Kruševo, kao i da sa Elektroprivredom Republike Srpske (ERS) razgovara o zajedničkoj izgradnji HE Sutorina/Boka.
Izvor: Dan
